Izvor: Blic, 22.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečaka pronašli u šumi posle osam sati
Užice - Dvoipogodišnji dečak O.S, koji se izgubio na planini Jelova gora kod Užica, pronađen je posle dramatične osmočasovne potrage u kojoj je učestvovala četa policajaca i pedesetak meštana, na dva i po kilometra od kuće u visokom šiblju.
Kada su prekjuče ujutro sa sinom pošli na Jelovu goru, na imanje koje se nalazi na delu planine zvanom Okolište, supružnici Dragan i Biljana Starčević nisu ni slutili kakvu će dramu doživeti. Prepodne Starčevići su proveli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u malinjaku nedaleko od vikendice, pripremajući zasad za predstojeću berbu. Za to vreme dečak se sam igrao u dvorištu tik uz malinjak.
„Oko 11.30 primetili smo da našeg sina nema. Počeli smo da ga dozivamo, misleći da je negde u blizini. Alarmirali smo komšije i dali se u potragu za njim. Mislili smo da je negde zaspao u travi, pa nismo hteli da dižemo veću paniku i zovemo policiju", pričali su nam juče Dragan i Biljana Starčević.
Vreme je prolazilo, a pretpostavka da je dečak ušao u gustu šumu i u njoj zalutao postajala je sve realnija.
„Sati su prolazili, a nas je obuzimala crnja slutnja. Pomislio sam da ga je neko kidnapovao, da je moj sin meta trgovine ljudima. U 15 sati, strahujući za jedinca, prijavio sam policiji nestanak", kaže Dragan Starčević.
Najpre je na Okolište stigla patrola policije, nedugo zatim interventna brigada i ekipa vatrogasaca. Bez ijednog traga koji bi ih naveo na pravac kojim se O. S. zaputio, raspoređeni u strelce, policajci i vatrogasci su nasumice krenuli kroz šumu tražeći dečaka. Kao ispomoć s njima su pošli i meštani Okolišta, ali i komšije Starčevića koje su u međuvremenu pristigle iz Užica.
Svi su znali da dete moraju pronaći pre večeri. Vatrogasci su doneli reflektore i drugu opremu za noćnu pretragu, spremni da je aktiviraju ako dečak ne bude pronađen do mraka.
„Sama pomisao da bi dečak mogao da zanoći duboko u planini u kojoj se sreću čopori divljih svinja uterivala nam je jezu u kosti. Probijali smo se kroz šipražje i bodljikavo šiblje dozivajući ga. U tom se kao iz kabla sručio pljusak, a sa kišom se na Jelovu goru počela spuštati i gusta magla. Naoružani, sa lampama i oruđem za krčenje rastinja u rukama, zadirali smo sve dublje u šumu pretražujući vrtače, paprat, visoku travu", priča Goran Knežević, policajac koji je učestvovao u potrazi.
„Svašta nam se motalo po glavi. Prvo da li ćemo naći dete, a onda, i ako ga nađemo, da li ćemo ga zateći živo", priseća se vatrogasac Mileta Jovanović.
U prvi sumrak oko 19.30 policajci i vatrogasci čuli su tih dečji glasić. Bili su dva i po kilometra od mesta sa kog su krenuli, na padini Jelove gore prema bajinobaštanskom selu Zaglavak, kada su u šiblju visokom metar i po ugledali izgrebanog, mokrog do gole kože i preplašenog dečaka.
„Dok smo s njim u naručju koračali kroz šumu, pomislio sam – ovo je moj najsrećniji dan u 25-godišnjoj karijeri", poverio nam se vatrogasac Blagoje Radišić.
Kada je telefonom duboko iz šume javljeno da je dete pronađeno živo, Draganu i Biljani pao je kamen sa srca.
Pošao za loptom
„Mali je, ali nam je objasnio da mu je lopta ispala iz naručja i da je krenuo za njom i da više nije umeo da se vrati. Na sebi nije imao pelenu, verovatno ju je skinuo jer mu je onako mokra od kiše bila teška. Uveče smo ga odveli u bolnicu, srećom, osim brojnih ogrebotina drugih posledica po naše dete nije bilo", pričala nam je juče majka Biljana.
