Izvor: Blic, 14.Avg.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dečak preživeo 15 minuta na dnu jezera

ČIKAGO - Srpski dečak Lazar Ognjenović (3), koji je pre četiri meseca, dok ga je deda šetao u kolicima, upao u jezero Mičigen pored Čikaga, danas je potpuno oporavljen i neće imati nikakvih zdravstvenih posledica.

Prvi put kada je 18. aprila, čikaški vatrogasac Brajan Oto ugledao malog Lazara, on je beživotno ležao u dubini od preko tri i po metra ispod mutne površine mičigenskog jezera. Juče, četiri meseca kasnije, Oto se igrao sa zdravim i srećnim Lazarom na zabavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u dečijoj bolnici u Čikagu. Lazar i njegovi roditelji napustili su bolnicu, nakon što je priređena proslava sa osobljem i vatrogascima.

„Ako bih se ikad upitao je li to bilo vredno truda, odgovor sam pronašao pre pola sata, da, vredi", izjavio je u bolnici vidno uzbuđeni Oto. Ovaj mladić, koji radi kao vatrogasac u timu za spasavanje u vazduhu i moru, izvukao je dečaka i kolica iz vode tog dramatičnog dana, 18. aprila, piše čikaški „San tajms".

Vesti o medicinskom čudu zapanjile su sve. Lazar je živ, uprkos tome što je proveo 15 minuta u ledenoj vodi. I, ne samo da je preživeo, već i vidno napreduje.

„On je apsolutno normalan", izjavio je dr Lion Epstajn, načelnik neurologije u dečijoj memorijalnoj bolnici u Čikagu. „Hoda i priča i potpuno se ponaša kao svaki trogodišnji dečak".

Epstajn i ostali lekari na konferenciji za štampu su izjavili da moderna medicina ne može u potpunosti da objasni kako neki ljudi uspeju da prežive tako dug boravak u ledenoj vodi.

Tog 18. aprila, Stanko Bojanović je gurao kolica sa unukom Lazarom duž luke Belmont. Dan je bio tmuran i vetrovit, kako ume da bude u Čikagu, ali je Stanko ipak odlučio da prošeta unuka. Međutim, jak udar vetra je u jednom momentu oduvao kolica u jezero. Srpski imigrant Bojanović nije znao engleski, ali je očajnički počeo da poziva u pomoć, pokazujući na vodu i uzvikujući: „Dete, dete!".

Očevici su pozvali Hitnu pomoć i ubrzo je helikopterom stigao vatrogasni tim za spasavanje iz vazduha i mora. Bojanović je skočio u vodu, ali nije uspeo da nađe unuka. Srećna okolnost je bila da su pripadnici ronilačkog spasilačkog tima tog dana bili na jezeru zbog vežbe, što je znatno ubrzalo spasavanje Lazara.

Kada su ga ronioci izvukli na obalu, Lazar nije imao puls, međutim doktori se nisu predavali. Zbog niske temperature, bolničko osoblje i ekipa koja je radila u urgentnom centru znali su da postoji mala šansa da se dečak spase i nisu gubili vreme.

- Davali smo mu kiseonik i trudili da mu vratimo pritisak - kaže doktor Mark Adler iz čikaške bolnice. On je u bolnicu doveden bez bilo kakvih moždanih aktivnosti. Ali, 45 minuta kasnije, njegovo srce je ponovo počelo da kuca. Posle više nedelja na intenzivnoj nezi i meseci na rehabilitaciji, Lazar za par nedelja kreće u obdanište. Dečak je pre nesreće znao samo srpski jezik, a danas, posle nekoliko meseci provedenih u bolnici u kojoj su mu poklanjali veliku pažnju, mališan tečno govori i engleski.

Lazareva majka, koja nije želela da joj se pominje ime, rekla je da je „veoma srećna" što živi u Čikagu, koji ima vatrogasce i doktore koji su spasli život njenom sinu.

Vatrogasci plakali od sreće

- To što vidim tog malog dečka kako stoji uspravno čini me presrećnim. Video sam neke stvarno žestoke kolege sa suzama u očima dok su gledali Lazara koji se oporavljen smeje - kaže šef čikaških vatrogasaca Ron Dorneker.

Nastavak na Blic...