Izvor: Blic, 27.Maj.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečak molio monstruma da ga ne ubije
UŽICE - „Znam da o meni već govore i pišu da sam monstrum. I s pravom me tako zovu kad sam mogao da ubijem dete. I jesam monstrum", izjavio je juče prilikom saslušanja Milinko Kušić (61) iz Ivanjice, koji je u petak zverski ubio Miroslava Mikija Bogdanovića (13) iz Trešnjevice kod Arilja, udarajući ga ašovom po glavi sve do smrti.
Kušić je kazao istražnim organima da je iz gepeka automobila izvadio vojnički ašov i da je udario dečaka nekoliko puta po glavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve dok nije pao, a da je zatim nastavio da udara dete dok je ležalo i zapomagalo u šumarku. Kada je smrskao glavu dečaku, Kušić je njegovo telo gurnuo u nepristupačnu jarugu obraslu bagrenjem i niskim rastinjem.
Pred istražnim sudijom Okružnog suda u Užicu, koji mu je odredio pritvor, kako „Blic" nezvanično saznaje, Milinko Kušić je juče ponovio iskaz dat policiji u nedelju uveče neposredno posle hapšenja. Kušić je priznao da je nesrećnog dečaka ubio kako bi se osvetio njegovoj majci Dragici Milivojević, sa kojom je ranije bio u intimnoj vezi. On je kazao da je teško podneo rastanak sa ljubavnicom koja ga je ostavila pre godinu dana, i da je odlučio da dete plati životom majčine „grehe".
Za razliku od nedelje uveče, kada je hladnokrvno pričao o ubistvu, kako saznaje „Blic", Kušić se juče pokajao zbog ubistva Miroslava Bogdanovića, pokazavši izvesnu dozu emocija.
Pri davanja iskaza sve vreme je bio zagledan u jednu tačku, ispričao je da je malog Mikija, koga je, kako kaže, voleo, namamio u šumu na brdo Gradina, u ataru sela Trešnjevica, sa pričom da će mu pokloniti skuter, a kada je dečak stigao na dogovoreno mesto, Kušić je, po svom priznanju, iz gepeka automobila izvadio vojnički ašov. On je kazao istražnim organima da je udario dečaka nekoliko puta ovom alatkom po glavi sve dok nije pao, a da je zatim nastavio da udara dete dok je ležalo i zapomagalo u šumarku. Kada je smrskao glavu dečaku, Kušić je njegovo telo gurnuo u nepristupačnu jarugu obraslu bagrenjem i niskim rastinjem.
Kušićev podli plan da potragu za nestalim dečakom, u kojoj je i sam učestvovao, odvede u suprotnom pravcu kako bi prikrio mesto gde je sakrio leš, odvijao se po njegovoj zamisli sve do nedelje po podne. Tada se pojavila žena koja je ispričala da je u petak, dok je zalivala plastenik, čula „dete ili ženu kako zapomaže sa Gradine i viče - nemoj više da me tučeš, ubićeš me". Nešto kasnije pronađeno je dečakovo beživotno telo, a nedugo zatim uhapšen je ubica koga je komšiluk Miroslava Bogdanovića i njegove majke još od subote ujutro bojažljivo sumnjičio za dečakov nestanak.
Pronađen ašov
Prekjuče po podne Milinko Kušić je izveden na obalu reke Moravice, nedaleko od Trešnjevice, gde je, po sopstvenom priznanju, posle zločina bacio ašov koji je policija pronašla posle kraće pretrage terena.
Iako je detaljno opisao ubistvo, Milinko Kušić, navodno, nije mogao da se seti „da li je dečaka ubio pošto je isplanirao zločin".
Neverica i u porodici dečakovog ubice
IVANJICA - U porodici Milinka Kušića, koji je u petak ubio trinaestogodišnjeg dečaka, juče je vladao muk, koji je povremeno prekidala kuknjava Radovanke Kušić, koja još ne veruje da je stravičan zločin počinio njen sin.
- Ne mogu da verujem. Ništa nismo primetili. Bio je nervozan, ali on je uvek takav, ništa neobično što bi privuklo pažnju. Radio je po čitav dan u privatnoj firmi. U subotu smo sedeli, pili kafu. U nedelju odem kod Milinka, mislila sam da je i snaja tu, da ih pozovem na ručak. Zateknem Milinka vezanih ruku, tu neki ljudi pretresaju kuću - jeca majka Radovanka.
Komšije kažu da su Milinka videle u petak, da je kupio flašu rakije i otišao negde. Nije pokazivao znake agresije. Pozdravljao se sa svima koje je sretao. Gordana je sa Milinkom u braku duže od dvadeset godina. Nikada je nije maltretirao, a komšije kažu da se dobro slagao sa braćom i sa sestrama.
-Nisam znala da je imao ljubavnicu. Primetila sam da je u poslednje vreme uzimao tablete za smirenje - rekla je Gordana Kušić. E. B.
Ratko Kovačević
Nezapamćen zločin
Neuropsihijatar Ratko Kovačević kaže za „Blic" da se u svojoj 30-godišnjoj praksi nije susreo sa zločinom kao u Užicu.
- Veoma retka su i ubistva dece van porodice - kaže neuropsihijatar Kovačević.
Zamoljen da opiše kakav je to čovek koji može da ubije dete da bi se osvetio majci, Kovačević navodi da je neophodno tu osobu ispitati, ali i analizirati njegove odnose s okolinom.
- Nesumnjivo da se iza krije neka psihopatologija, ali treba utrditi šta tačno. Jer njegovo ponašanje je kontradiktorno. Prema okolini je bio dobar, pa tim više čudi to što je uradio - kaže neuropsihijatar.
Dobrivoje Radovanović
Psihijatrijski poremećaj
Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović smatra da je reč o ljubomori i osveti koja je iz toga proizašla, što je posebno izraženo kada se radi o labilnim ličnostima.
Prema njegovom mišljenju, emocionalno odbacivanje muškarca u zrelim godinama uvek može predstavljati potencijalnu opasnost za ženu, ali ono što se nije moglo očekivati, jeste da osveta bude usmerena prema detetu, što znači da je reč o teškom psihološkom i psihijatrijskom poremećaju.
Branimir Aleksandrić
Žrtva porodičnog nasilja
Pošto je počinilac bio majčin prijatelj, možemo konstatovati da se radi o ubistvu u okviru porodičnog nasilja koje je, nažalost, sve više rasprostranjeno kod nas, rekao je Tanjugu upravnik Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Branimir Aleksandrić.
On je dodao da je poznato da su, u okviru porodičnog nasilja, najčešće žrtve nasilja pastorci, bez obzira na to da li je očuh deteta u bračnoj ili vanbračnoj zajednici sa njihovom majkom.
Čedomir Čupić
Nagomilana agresija
Prema rečima profesora sociologije Čedomir Čupića, takvih slučajeva ima svuda u svetu, ali kod nas je u poslednje vreme povećan i to govori o prisustvu velike količine agresivnosti u društvu, što je posledica nenormalnog stanja koje je trajalo skoro 15 godina.
„To je jedno stanje militantnosti, u kome su se vodili ratovi, gde su mnogi ljudi na razne načine oštećeni postratnim sindromom, a oni su tu agresivnost preneli i na one koji nisu učestvovali u ratovima", ocenio je Čupić.
