Izvor: Blic, 03.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davao sam lažne dojave o Karadžiću
Davao sam lažne dojave o Karadžiću
Po nalogu Mumira Alibabića zvanog Munja, bivšeg načelnika Državne bezbednosti u BiH a kasnije prvog čoveka Federalne obaveštajne sigurnosne službe, vrbovan sam da za muslimansku tajnu policiju pratim kretanje Radovana Karadžića, priča za 'Blic' D. P, izbeglica iz Sarajeva.
'Saradnja sa njima počela je pre 12 godina, kada sam sa grupom sarajevskih momaka preko Srpskog četničkog pokreta otišao u Vukovar u selo Trpinje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U to vreme sam nekoliko puta dolazio u Sarajevo, gde me je uhapsio tadašnji agent DB-a Dragan Medžović i odveo kod Alibabića. Rekli su mi da znaju da sam u četničkom pokretu i pokazali mi fotografije sa ratišta. Ucenili su me da za njih kontrolišem četnički pokret. Pristao sam, šta sam drugo mogao. Vratio sam se na ratište i počeo da im doturam informacije. Nijedna informacija nije bila prava, nikada nisam odao, ni izdao Srbiju, sve što sam im ikada rekao bile su lažne ili informacije koje su već bile objavljene u novinama. Ubrzo je zaratilo i u Sarajevu, ja sam otišao u Srpsku vojsku i prekinuo sa njima svaki kontakt', priča D. P, kome je tada lažno šifrovano ime za bosansku tajnu službu bilo Irig.
Dvostruka igra - Prošle godine tajna federalna služba 'reaktivirala' je D. P. i od tada počinje njegova igra sa muslimanskim obaveštajcima.
- Otišao sam u Sarajevo da podignem uverenje o državljanstvu. Nekoliko mojih prijatelja je to ranije pokušalo da uradi za mene, ali su im rekli da mogu samo da im daju moju umrlicu jer sam navodno poginuo u maju 2002. godine. Dok sam čekao dokumenta prišla su mi dvojica obaveštajaca FOSS-a, izveli me napolje, stavili lisice i strpali u beli 'golf'. Odvezli su me do zgrade FOSS-a u Alibabićevu kancelariju. Odsekle su mi se noge jer sam znao da imaju moj dosije. Po njima ja sam bio srpski koljač sa mnogim ratnim 'zaslugama', odgovoran za paljenje železničke stanice i preduzeće Gradskog saobraćaja u Sarajevu. Pokupili su mi sve papire iz džepova. Imao sam izbegličku legitimaciju, gde mi ja kao adresa bio naveden manastir Prohor Pčinjski. To im je bilo naročito interesantno jer su imali ideju da se ugradim u Srpsku pravoslavnu crkvu i približim ocu Filaretu, koji je po njihovim saznanjima organizovao skrivanje Radovana Karadžića. Slagao sam da imam odlične veze u Crkvi. Pristao sam na igru, jer drugog izbora nisam imao. Ponudili su mi novac koji sam uredno dobijao. Od tada igram dvostruku igru i nameštam im radnju. Ja sam solo igrač, avanturista, ali i patriota koji je tri puta bio ranjen u ratu', priča Pešić, kome je od tada tajno ime bilo Peđa.
Veza - 'Glavna veza bio mi je izvesni Muriz T, koga sam šifrovano zvao Edo ili Simo, a koji me je naučio kako da sakrivam brojeve i kako da mu šifrovano doturam informacije. Primera radi, broj telefona šefa obaveštajaca i veze Muriza T. je 061/841-561, što se šifrovano pamti kao 41568161. Ukoliko sam imao informaciju, lozinka je bila 'Imam sira', na šta bi Muriz odgovarao pitanjem ‘Je l’ masni?’. Ukoliko je informacija bila zaista važna, odgovarao sam ‘Jeste, punomasni’', objašnjava Pešić. Sa Alibabićem se više nisam video jer je ubrzo smenjen pošto je izmislio navodni pokušaj atentata na Vojislava Koštunicu u Sarajevu. Interesovalo ih je kretanje Mome Kapora, Isidore Bjelice, pripadnika Srpskog četničkog pokreta, rojalističkog pokreta, izvesnog Lalovića, Mome Mandića, svih koji su javno bili za Radovana Karadžića. Tražili su da idem u manastir Mileševo, da im javljam ko dolazi tamo, da fotografišem, zapisujem registracije automobila... Nikad nisam bio u Mileševu, ali sam ih ubedio da sam glavni batler oca Filareta i da sam se zamonašio pod imenom Dimitrije. Tražili su da idem na tromeđu Srbije, Bosne i Crne Gore, da fotografišem usamljene kuće po tim selima jer su mislili da se Karadžić tamo krije. Ja sam na Kopaoniku slikao kuće po šumama, a po ulici tipove koji su mogli da liče na telohranitelje i slao im te fotografije. Izmislio sam izvesnog Vladimira, Karadžićevog telohranitelja koji navodno često dolazi u Mileševu. Rekao sam im da je Rus i da govori francuski. To sam izmislio jer su oni imali ideju da Karadžića čuva ruska mafija. Govorio sam im ono što su oni želeli da čuju. Ja sam amater, nemam nikakve informacije. Oni su mislili da ja imam odlične veze svuda, a ja sam to koristio i uzimao im pare.'
'Digao sam veliku frku kad je Bil Klinton letos dolazio u Potočere, na godišnjicu zločina u Srebrenici. Javio sam im da su navodno u tom pravcu otišli neki snajperisti. Digao se ceo Sfor na noge. Viđao sam se sa Murizom tri puta mesečno godinu i po dana. Odlazio sam u Sarajevo, ponekad me je dočekivao i vozio njegov radnik, izvesni Sejo, profesor geografije. Ali ni ja nisam bio naivan, angažovao sam prijatelja koji je nekoliko puta tajno išao sa mnom i fotografisao me sa Murizom po sarajevskim kafanama ‘Dva ribara’, piceriji ‘Gaj’, na vrelu Bosne, na Skenderiji, u bifeu FK ‘Sarajevo’.'
'Muriz mi je rekao da me predviđaju za Hag da svedočim protiv Vojislava Šešelja. Rekao sam im da pristajem. Prošle nedelje javio sam mu da sam iz manastira Mileševo ukrao dve ikone vredne 100.000 evra. Muriz mi je zbog toga poslao 200 KM po autobusu u Novi Pazar i zakazao sastanak za sredu.'
Strah - 'Sigurno da se plašim na šta ovo može da izađe, ali ne mogu više da živim u lažima. Osećam i da oko mene pletu mrežu jer sam napravio nekoliko grešaka koje su sigurno otkrili. Saznao sam i da protiv mene spremaju kompromitujuće dokaze, a ne želim da ispadnem izdajnik svoje zemlje jer nikome nisam naškodio. Ako sam Karadžiću lažnim dojavama obezbedio bar jednu mirnu noć, ja sam srećan. Najveći razlog mog obraćanja je što sam saznao da je Muriz sam i tajno formirao parapolicijsku grupu za hvatanje Karadžića, a pod patronatom jedne strane tajne služe. To mora da bude obelodanjeno. Osim toga, teško sam oboleo i metak bi mi samo skratio muke', završava svoju ispovest D. P. Tamara Marković - Subota
