Izvor: Večernje novosti, 20.Sep.2013, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Današnja deca tuku krvnički

VESTI da je dečak isečen mačetom ili da su profesora pretukli đaci, nekada su bili teško povezive sa Novim Sadom, ali danas stanovnici ovog grada sa pravom strahuju za bezbednost. Nažalost, „kriza“ maloletnih delinkvenata „drma“ celu Srbiju, a poslednji slučaj koji je alarmirao javnost dogodio se u Aranđelovcu gde su učenici petog razreda pretukli sedmogodišnjeg „drugara“ iz klupe. Stručnjaci smatraju da je problem u sistemu koji je previše popustljiv prema izgrednicima mlađim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od 18 godina, ali i da asocijalno ponašanje sve više uzima maha u društvu. Motiv koji je vodio grupu dečaka da u dvorištu aranđelovačke osnovne škole „Svetolik Ranković“, pre dva dana pretuku sedmogodišnjeg Plamena Šukića, učenika prvog razreda, još nije poznat, ali šta god da je bio razlog opravdanje ne postoji. Činjenica da su oni to učinili, smatra dečji psiholog Stanko Ivandić, pokazuje da njihova socijalna komponenta ličnosti nije razvijena kako treba. - Odgovornost je podeljena i snose je porodice tih dečaka, škola i država - smatra Ivandić. - Da je, na primer, grupa mlađih dečaka napala starijeg, mogli bismo da govorimo o tome da su se udružili kako bi se odbranili, ali ovde to nije slučaj. To što su ga zajedno napali može se objasniti kao pokušaj bežanja od krivice, jer osećaju kao da je napad učinila grupa, a ne oni sami.ORUŽJE U KLUPAMA PODACI Unicefa ukazuju da oko deset procenata đaka povremeno u školu nosi oružje, dok je najčešći oblik nasilja među vršnjacima i dalje verbalno. Dodatno zabrinjava što je pored vršnjačkog, zastupljeno i nasilje između nastavnika i učenika i to obostrano. Povodom ovog incidenta, oglasio se i ministar prosvete Tomislav Jovanović, koji je rekao da je napad na prvaka iz Aranđelovca udarac čitavoj prosveti Srbije. Nažalost, napadi i incidenti u kojima učestvuju maloletni delinkventi deo su naše svakodnevice. Iako se u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu nalazi 160 osuđenika, a kaznu u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu izdržava oko 200 maloletnika, te brojke bi realno mogle da budu znatno veće. Prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, društvo je ispustilo da vaspita nekoliko generacija, a najbolji pokazatelj toga su incidenti. - Za svako protivzakonito delo mora da postoji adekvatna sankcija, jer u suprotnom kriminalci dobijaju satisfakciju za učinjeno - objašnjava Nikolić. - Posebno je problematično kada se popušta mladima, jer šta god neki pričali vaspitanja nema bez adekvatne kazne. Za bežanje sa časa mora da se izbacuje iz škole, a za pokušaj ubistva da se ide u zatvor. Ne možete očekivati da neko sam od sebe postane dobar, kao što se ne možete nadati da će trula jabuka „ozdraviti“ pored zrelih. Kako navodi Nikolić, dečaci koji su pretukli profesora su istog dana kada su uhapšeni pušteni kući i tako im je poslata poruka da mogu da prođu nekažnjeno. Takođe, tužilaštvo retko traži najstrože kazne za maloletnike, jer, tvrdi Nikolić, ne žele da se mnogo eksponiraju ili zamere nekome. Čak i oni koje sud pošalje iza rešetaka, većinom budu ponovo osuđeni. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da se u proseku 65 do 70 odsto svih osuđenih vrati kriminalu po izlasku iz zatvora. Oni naglašavaju da su kaznene ustanove za maloletnike „poslednja brana“ pre nego što deca uđu u svet odraslih kao kriminalci. Prvak koga su u Aranđelovcu pretukla dvojica petaka izašao iz bolnice. Više o tome OVDE Poseban problem u našim školama predstavlja vršnjačko nasilje. Istraživanja pokazuju da je čak 65 odsto učenika u Srbiji barem jednom bilo izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja. Prema rečima Gordane Medenice, programskog asistenta Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i fizičko maltretiranje je dosta prisutno i nešto ga više ima među dečacima. - Kada se dogodi nasilje većih razmera i dođe do ozbiljnog povređivanja, u tom slučaju reaguje spoljna zaštitna mreža, koju čine timovi za krizne intervencije - kaže Medenica. - Ipak, iskustvo sa terena nam pokazuje da je rad sa porodicama vrlo bitan kako bi se pomoglo žrtvama, ali i rešio problem nasilnika. Medenica ističe da država može dosta toga da uradi i da je već puno realizovano donošenjem zakona, propisa i kreiranjem specijalizovanih timova. *****TRAGEDIJA JOŠ BEZ POUKEPOSLE više meseci fizičkog i verbalnog zlostavljanja, koje je trpeo od sedmoro vršnjaka u niškoj Osnovnoj školi „Sreten Mladenović Mika“, sin Dragane Janković, Aleksa (14) je 10. maja 2011. godine izvršio samoubistvo, skokom sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo. Neutešna majka je, posle eskalacije maloletničke delinkvencije i vršnjačkog nasilja u Novom Sadu i Aranđelovcu, odlučila da se javno oglasi u „Novostima“ o ovom problemu. Ukazuje da će sada, kada se digla medijska prašina oko poslednjih slučajeva, ponovo da se oglase profesionalni borci protiv ove društvene anomalije iz raznih vladinih i nevladinih organizacija, ministarstava, kao i ostali, koji će uglas donositi zaključke o uzrocima i predlagati rešenja. Dragana i Bojan Janković sa sinom Aleksom- Međutim, žalosno je što to traje samo dok novine pišu o toj temi - kaže Dragana. - Pouke iz prethodnih slučajeva nisu izvučene, niti je bilo šta konkretno urađeno sem javnog deklarisanja, samoreklamerstva, mnogobrojnih skupih i bez ikakvog efekta održanih seminara, simpatičnih plakata, statistika koja nam pokazuju da su kao nešto radili... Majka tragično nastradalog dečaka iz Niša podseća da su pre dve godine, nakon priče o višemesečnom teroru u školi nad njenim sinom, posle čega se ubio, mediji pisali o problemu vršnjačkog nasilja. Tada je sa suprugom Bojanom apelovala da o ovom problemu i te kako mora da se povede računa, jer su imali najbolnije moguće iskustvo. Počev od batina, koje je njihov Aleksa dobijao u školi, pa do njegove prerane smrti. - Nasilnici koji su se teretili za osam slučajeva prebijanja našeg sina su osuđeni samo za dva, jer u prethodnih šest nisu imali navršenih 15 godina i to kaznom „praćenjem“ Centra za socijalni rad, koja ističe ovih dana - veli Aleksina majka. - Odgovorni iz škole „Sreten Mladenović Mika“ iz Niša, prekršajno osuđeni za svesne propuste i prikrivanje nasilja, i dalje rade u istoj ustanovi bez ikakvih disciplinskih postupaka, pa čak i napreduju u karijeri! Dragana Janković navodi i da su bivšu direktorku, takođe osuđenu u ovom slučaju za propuste u radu, u toku samog prekršajnog sudskog procesa vratili u školu, a da školski policajac, protiv koga su podneli prijavu, a Unutrašnja kontrola MUP utvrdila ogromne propuste u radu, i dalje radi taj isti posao. Predočava i da niko iz Školske uprave u Nišu nije odgovarao za pokušaj zataškavanja slučaja i opstrukciju suđenja, što je i Prekršajni sud utvrdio u presudi. - Zašto nije promenjen krivični zakon za maloletnike, pa i njihove roditelje? Pa nama se sudija, prilikom izricanja kazne maloletnicima, izvinio jer je zakonski bio ograničen! Čemu služe škole, policajci, gde je odgovornost roditelja? - pita se Dragana Janković.JOŠ JEDAN NAPAD POSLE ŠKOLE?KRUŠEVLjANI Milan i Ana Ilić tvrde da je njihov sin L. I. (12) već godinu dana žrtva vršnjačkog nasilja, koje je kulminiralo napadom u četvrtak uveče. Iznose da su ga dva dečaka iz razreda napala van dvorišta kruševačke OŠ „Nada Popović“ dok se vraćao kući po završetku nastave, da su ga dva puta šutnuli u leđa i udarili u glavu zbog čega se pored bolova i masnice na jagodici žalio na glavobolju. Škola je u petak kasno po podne po prijavi roditelja počela da poziva aktere događaja i roditelje ne bi li rasvetlila ceo slučaj u koji je sada uključen je i Tim za zaštitu dece od nasilja. - Rešili smo da prijavimo nadležnima šta se dogodilo, jer je jedan od te dvojice učenika i ranije maltretirao našeg sina - iznosi otac Milan Ilić, koji je dao izjavu školskom policajcu i kasnije krenuo sa sinom kod lekara. Dečak je predočio da je umeo da se ranije požali razrednoj na maltretiranje i da bi po njenoj reakciji bio pošteđen neko vreme. (S. B.)(M. RISTOVIĆ)

Nastavak na Večernje novosti...