Izvor: B92, 20.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas svetski dan izbeglica
Beograd -- Broj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji je povecan u poslednje tri godine, a pomoc koja za njih pristize u budzet je tri puta manja, izjavila je u cetvrtak za RTV B92 republicki komesar za izbeglice Sanda Raskovic - Ivic.
Govoreci posle Okruglog stola u Domu omladine koji je povodom svetskog dana izbeglica organizovao UNHCR, ona je precizirala da je broj raseljenih sa Kosova skoro premasio broj izbeglica iz Bosne i Hrvatske koji su se odlucili na povratak. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Za 470.000 izbeglica i 220.000 raseljenih lica, od kojih oko 50.000 zivi u kolektivnim centrima, postoje samo dva resenja - povratak ili reintegracija, rekla je Raskovic - Ivic: "Mi svakako moramo da se oslonimo na trajna resenja, bilo na repatrijaciju ili na lokalnu integraciju za koje se vecina ljudi odlucila. Tu svakako ide neki investicijski, poluinvesticijski, poluhumanitarni novac, jer mi mnoge stvari moramo resavati kroz poklone, a ne kroz takozvane mekane kredite. Sto se tice tih mekanih kredita, oni su svakako sansa i ja se nadam da ce od jeseni kada udjemo u Savet Evrope, ti mekani krediti predstavljati jedno dobro i veliko resenje za izbeglicku populaciju", objasnila je Raskovic-Ivic.
Drugi po redu svetski dan izbeglica koji u svetu obelezavaju Ujedinjene nacije, posvecen je zenama i deci njihovoj zastiti u ratu. Zene cine jednu polovinu svetske izbeglicke populacije, a u Srbiji 53 odsto. One su te koje teret ratova iznesu hraneci decu bez oceva, trazeci nestale sinove i brinuci se o starim ljudima. To, konstatovala je psiholog Zorica Lopicic sa Instituta za mentalno zdravlje, ostavlja oziljke koji samo posebnom drustvenom brigom i solidarnoscu mogu da zarastu: "Prosto, negde telo progovori. Telo je to koje nam ponekad daje signale o toj psiholoskoj patnji. Veliki broj zena se pojavi u ordinacijama sa nizom nekih somatskih smetnji. U osnovi negde stoji ono sto mi zovemo mentalni bol. U ovim situacijama, mentalni bol je taj koji ostavi neki oziljak. Ako negde pokusamo da pomognemo da se te osobe ukljuce u drustvo da na neki nacin nastave da zive neki zivot koje su zivele u prethodnom periodu, onda imaju sanse da nastave da rastu i da se razvijaju", kaze Lopicic.
