Izvor: Politika, 26.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan zatvora vredi 1.000 dinara
Ako osuđenik na rad u javnom interesu ne obavi posao, moraće da plati novčanu kaznu ili da ode u zatvor
Jedan dan zatvora u Srbiji vredi hiljadu dinara ili osam sati rada, a jedan zatvorenik košta državu oko 50 evra dnevno, prema gruboj računici. Pri tome, u srpskim zatvorima ima 10.260 zatvorenika, a narukvica za elektronski nadzor osuđenika u kućnom pritvoru može da se nabavi za oko 3.000 evra, što je suma koja odgovara dvomesečnim troškovima države za jednog osuđenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zatvoru.
Ovi podaci mogli su se čuti na seminaru krivičara na Zlatiboru, održanom prošle nedelje, koji je bio posvećen upravo alternativnim krivičnim sankcijama odnosno zamenama za zatvorsku kaznu. Ona je i sama, u srednjem veku, nastala kao alternativa smrtnoj kazni i telesnim kaznama, kako je rekao profesor dr Zoran Stojanović, šef Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.
– Danas čitavo krivično pravo počiva na kazni zatvora, ali je ona praćena mnogim negativnim pojavama, kako za osuđena lica, tako i za samo društvo koje je primenjuje – rekao je dr Stojanović.
Rad u javnom interesu i kućni pritvor uvedeni su kod nas izmenama Krivičnog zakonika, a kazna rada u javnom interesu već se primenjuje i daje dobre rezultate. Osuđeni za lakša i uglavnom nehatna krivična dela obavljaju poslove u javnim preduzećima, a ostatak vremena provode na slobodi.
– Mnogo je negativnih efekata kazne zatvora za osuđenog na kratkotrajnu kaznu zatvora. On je u svojoj sredini trajno obeležen kao kriminalac, odvojen je od porodice, prekida školovanje, gubi radno mesto i teško pronalazi novo zaposlenje. Može potpasti pod veoma loš uticaj problematičnih zatvorenika, a sve to povećava šanse da takav osuđenik ponovo učini krivično delo. Zato je uvođenje rada u javnom interesu, kao alternativne krivične sankcije, višestruko korisno – kaže sudija Janko Lazarević iz Vrhovnog suda Srbije.
Rad u javnom interesu može se izreći kao kazna za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna, ali je neophodno da osuđenik pristane na takvu kaznu.
– Ova sankcija donosi društvu neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih, a pri tom se osuđeni ne odvajaju od društva. Stvaraju se i uslovi za otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene žrtvi krivičnog dela ili njeno izmirenje sa osuđenim, a smanjuje se i zatvorska populacija, što ima za posledicu manje troškove države – kaže sudija Lazarević.
On smatra da se ova kazna za sada primenjuje veoma sporo i da sudovi greše što je ne izriču u većem broju slučajeva.
Kazna rada u javnom interesu ne može biti kraća od 60 časova niti duža od 360 časova. Konkretnu vrstu posla određuje poverenik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde, a poverenička služba nadzire i izvršenje. Pri tom se vodi računa o ličnosti osuđenika, njegovim sposobnostima, stručnim znanjima i zdravstvenom stanju, kao i o vrsti krivičnog dela za koje je osuđen.
– Ako osuđeni ne obavi deo ili sve časove rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih osam časova rada odrediti jedan dan zatvora. Radom u javnom interesu može se zameniti i neplaćena novčana kazna, tako što će se za svakih započetih 1.000 dinara novčane kazne odrediti osam časova rada u javnom interesu – objašnjava sudija Janko Lazarević.
Zanimljivo je da su stručnjaci za krivično pravo izračunali stopu osuđenika u Srbiji na osnovu podatka koji je „Politika” ekskluzivno objavila 12. jula ove godine u intervjuu sa direktorom Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, što je navedeno u materijalu seminara na Zlatiboru. Na osnovu tog podatka – da se u zatvorima u Srbiji trenutno nalazi 10.260 zatvorenika, kao i podatka da Srbija ima 7,38 miliona stanovnika, dr Stojanović je izračunao da stopa osuđenih lica u Srbiji iznosi 139.
– Ta brojka govori da je Srbija postala zemlja sa visokom stopom osuđenih lica. Ona je na prvom mestu u poređenju s drugim zemljama nastalim na teritoriji bivše Jugoslavije, a u Evropi je među prvih deset zemalja. Stopa osuđenih lica u Republici Srpskoj iznosi 66, a u Holandiji na primer 100. Da li Srbija finansijski može da podnese još veći broj osuđenih na kaznu zatvora? – upitao je profesor Stojanović.
Kućni pritvor, koji je uveden izmenama Krivičnog zakona, takođe bi mogao da bude jedno od rešenja, bar kada je reč o lakšem kriminalitetu.
– Kazna zatvora mora da postoji za teška krivična dela, ali kada je reč o lakšem kriminalitetu, bolje je da osuđenik bude u svojoj kući lišen slobode nego da bude u zatvoru – rekao je na seminaru prof. dr Milan Škulić s Pravnog fakulteta u Beogradu.
On kaže da uređaji za elektronski nadzor osuđenika na kućni pritvor nisu preterano skupi i da se njihova cena u Americi kreće od 3.000 do 10.000 dolara. Pri tom su najjeftiniji oni uređaji koji samo registruju da li je okrivljeni napustio određeni prostor .
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 27/09/2009]
