Izvor: Blic, 17.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan robije od 500 do 50.000 dinara
Dan robije od 500 do 50.000 dinara
Ako predlog krivičnog zakonika uskoro dobije zeleno svetlo u parlamentu, srpski krivični sudovi moći će češće da izriču novčane kazne i u znatno većim iznosima nego do sada.
- Iako zatvor ostaje noseći stub sankcija, trudili smo se da kroz ceo KZ provučemo ideju o široj primeni novčane kazne. To je u Evropi opšta tendencija. Ali, dok se u nekim zemljama, na primer u Nemačkoj, ta vrsta sankcije izriče u skoro 90 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slučajeva, ona sada kod nas iznosi oko 10 procenata - kaže za 'Blic' profesor, dr Zoran Stojanović, predsednik radne grupe za izradu krivičnog zakonika Srbije.
Za razliku od rešenja u još važećem KZ-u, predlog novog zakonskog projekta predviđa da se za novčanu kaznu više ne može izricati uslovna osuda, kao i da se ova vrsta globe uvodi ne samo za lakša, nego i za takozvana srednje teška krivična dela, za koja je propisan zatvor do tri godine. U praksi će to značiti da će se, na primer, za krađu do 300.000 dinara izricati samo novčana kazna i da lopov neće ići u zatvor.
Posebno značajna novina jeste to što su zakonopisci predložili uvođenje sistema dnevnih iznosa novčanih kazni. Prema ovoj zamisli, sudsko veće bi prvo, kao i kod izricanja zatvorske kazne, odmerilo broj dana i ujedno utvrdilo novčanu vrednost jednog dana. Zatim bi se broj dana pomnožio sa ovim iznosom i tako se došlo do visine novčane kazne. Ona ne bi bila manja od 10 niti veća od 360 dnevnih iznosa, a vrednost jednog dnevnog iznosa, koji u stvari predstavlja razliku između mesečnih prohoda i rashoda osuđenika, kretao bi se od 500 do 50.000 dinara.
- Sistem dnevnih iznosa omogućava da neko ko je bogat može biti kažnjen 100 puta većom kaznom od onog ko je siromašan, iako su učinili isto krivično delo. Princip jednakosti pred zakonom se na ovaj način više poštuje, jer samo tako možemo postići da novčana kazna podjednako pogađa i bogate i siromašne - smatra profesor Stojanović.
On ujedno upozorava da će novi sistem, bar na početku, izazvati u praksi neke probleme. Na jedan od njih su za vreme javne rasprave o nacrtu KZ-a već ukazali ljudi iz pravosuđa. Sudije su jednoglasne u oceni da će u sadašnjoj situaciji, kada poreske i druge službe ne funkcionišu baš besprekorno, teško moći da se utvrdi koliko neko zarađuje i koliki su mu rashodi.
- Uvažili smo primedbu iz pravosuđa i pokušali da u predlogu KZ-a ponudimo bolje rešenje. Tačnije, uneli smo odredbu po kojoj sud, kada ne može pouzdano da utvrdi nečije prihode i rashode, to učini po slobodnoj proceni i tako odredi vrednost jednog dana - kaže profesor Stojanović.
Drugi problem je vezan za nizak životni standard u Srbiji, jer se postavlja pitanje da li će većina osuđenih moći uopšte da plaća novčane kazne, pogotovu one sa visokim iznosima.
- To je zaista slabost ovog rešenja. Ona je donekle ublažena time što je predviđena mogućnost da se neplaćanje novčane kazne umesto zatvorom zameni radom u javnom interesu. Utvrđeno je koliko sati rada u javnom interesu treba da se odradi za određeni broj zatvorskih dana. To neće biti rad za profit, već rad u nekoj humanitarnoj organizaciji - ističe dr Stojanović.
