Izvor: Politika, 10.Maj.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se pretnja ne pretvori u zločin
Sistem zaštite od nasilja nad ženama nije delotvoran pa zato izostaju efikasno delovanje i podrška nadležnih organa
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije apelovao je nedavno na žene, žrtve nasilja, da prijavljuju napadače, poručivši im da će policija učiniti sve kako bi nasilnici bili kažnjeni. Napominjući da je tokom ove godine zabeležen statistički porast nasilja u porodici, kao i slučajeva u kojima su stradale žene, ministar je objasnio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je policija preduzela odgovarajuće korake u rešavanju tog problema formiranjem posebnog odeljenja unutar Uprave kriminalističke policije koje se isključivo bavi nasiljem u porodici.
Podršku MUP-u, naveo je Stefanović, daje tužilaštvo, s kojim se u posebnim radnim grupama radi na tome da se policiji daju mehanizmi kako da reaguje u situacijama kada se žrtva povuče, odnosno kada odustane od toga da goni nasilnika. Naglasio je da se policija trudi da se uspostavi ozbiljan mehanizam, koji će se suprotstaviti nasilnicima, da bi bili što oštrije kažnjeni.
„Da bi se to dogodilo, žene moraju da prijavljuju nasilnike i da insistiraju na prijavama, a ne da ih povuku posle dva dana”, bio je kategoričan ministar.
Goran Milanović, koji je sa četiri hica ubio nesuđenu ljubavnicu u beogradskom kafiću, nije imao dozvolu za pištolj kojim je pucao. Slavica R. je Gorana prijavljivala policiji za uznemiravanje zbog poruka koje joj je slao. Policija nije reagovala, s obrazloženjem da je reč o uvredama, a ne pretnjama. A da jeste, Goranu bi oružje možda bilo oduzeto.
Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća i direktorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže za „Politiku” da ne postoji odgovarajuća zaštita, niti pomoć koju bi određeni organi trebalo da pruže žrtvi prilikom prijave pretnji. Ona tvrdi da je, na osnovu informacija koje ima, ubica iz beogradskog kafića Goran Milanović proganjao Slavicu R. i pretio joj i da o tome svedoče poruke koje je ona ostavila u telefonu. Ako neko nekog zasipa es-em-es porukama „volim te”, a taj ne želi da ih prima, šta je to nego pretnja, pritisak i strah od posledica!
„Policija uvek može da nađe obrazloženje, a mi to moramo da prihvatimo jer nemamo drugu opciju. Ima primera da nasilnik stoji ispred prozora žrtve, da policija dođe i legitimiše ga i kaže da on ništa ne radi ako samo stoji. Niko u obzir ne uzima kako se oseća ta žena dok joj zlostavljač stoji ispred prozora. E, tu konstataciju „on samo stoji”, društvo i država moraju da promene. To je velika pretnja”, smatra Stanojevićeva.
Dodatni problem kada je reč o nasilju u porodici jeste taj da okolina, rođaci i komšije, izbegavaju da prijavljuju nasilnike.
Veru J. na Uskrs je silovao zet Vladan P. Ispostavilo se da je Vladan odranije poznat po nasilju i da mu ovo nije prvi put da je silovao. Seksualno i fizički napastvovao je i svoju bivšu ženu, kažu rođaci. Niko ga, međutim, nije prijavio policiji zbog toga.
Stevan K. (29) ubio je svoju suprugu Žaklinu (26). Naočigled dvoje dece, Stevan je Žaklinu tukao do smrti. Obdukcija je pokazala da su ženi bili smrskani mozak i lobanja, kao i da joj je bilo polomljeno 16 rebara. Najbliži rođaci znali su da je Stevan i ranije tukao svoju ženu. Posle zločina, u neverici su se pitali kako je moguće da je do ovoga došlo.
Jedan od najdrastičnijih primera odsustva empatije i nezainteresovanosti okoline za porodično zlostavljanje doveo je do toga da nasilnik ubije 13 osoba, među kojima i decu. Ljubiša Bogdanović (60), u Velikoj Ivanči kod Mladenovca ubio je u aprilu 2013. godine iz puške šest žena, šest muškaraca i bebu. Selo je bilo u neverici. Nekoliko dana posle masakra javnost je od komšija i rođaka Bogdanovića saznala da je on imao „preku narav” i da je ženu tukao mokrim konopcem i lancem za pse.
Prema informacijama policije, nasilje u porodici uglavnom prijavljuje sama žrtva i to tek posle šestog ili sedmog puta. Da li bi Bogdanović ubio 13 ljudi da je okolina ranije progovorila o zlostavljanju?
Na osnovu razgovora sa žrtvama nasilja, sa njihovim rođacima i komšijama, Vesna Stanojević zaključuje da žrtva u početku ćuti, nadajući se da se nasilje više neće dešavati i da će moći da nastavi porodični život. Osim toga, tvrdi ona, strah žrtve od zlostavljača presudan je da ga ona ne prijavi. To nas opet vraća na početak problema – da žrtva nema odgovarajuću podršku i zaštitu, kako nadležnih državnih institucija, tako i okoline.
.jpg)
