Izvor: Politika, 04.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su ratni zločinci privilegovani
Fond za humanitarno pravo traži stroži tretman osuđenika za ratne zločine, dok iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ukazuju da zakon osuđenike deli prema kazni a ne prema krivičnom delu
Saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo zatvorenik KP zavoda u Sremskoj Mitrovici Slobodan Medić, vođa paravojne formacije „Škorpioni”, otvorila je pitanje o tretmanu osuđenika za ratne zločine u srpskim zatvorima. Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva hitne izmene kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će se pooštriti davanje privilegija ovim osuđenicima, dok u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ističu da tretman osuđenika zavisi od izrečene kazne, a ne od krivičnog dela koje je počinio.
Slobodan Medić služio je kaznu od 20 godina zatvora za ratni zločin nad šestoricom srebreničkih muslimana u Trnovu. To je maksimalna kazna za ratni zločin koja se po našem zakonu mogla izreći. On je u pritvoru od 2005. godine i to vreme uračunava mu se u izdržanu kaznu.
„Prema našem zakonu, posle jedne četvrtine izdržane kazne pravi se revizija tretmana osuđenika. Sastavlja se komisija, a po potrebi se traži i mišljenje policije. Tada se odlučuje da li neki osuđenik može iz ustanove zatvorenog tipa da pređe u poluotvorenu. U tom slučaju, dobija privilegije kao što su izlasci u grad, poseta porodice za vikend ili godišnji odmor”, navedeno je za „Politiku” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Poznato je da Srbija ima zatvorsku jedinicu u Zabeli, specijalizovanu da u njoj kazne izdržavaju osuđeni za organizovani kriminal ili ratne zločine, gde su pravila daleko stroža. Da bi neki zatvorenik bio upućen u tu ustanovu, potrebno je da odluku o tome donese predsednik Višeg suda, što u slučaju Slobodana Medića nije učinjeno.
FHP ukazuje da je među zemljama bivše Jugoslavije koje su suočene sa nasleđem ratnih zločina, Srbija jedina zemlja u kojoj ratni zločinci već u ranoj fazi služenja zatvorskih kazni, dobijaju privilegije poput prava na slobodan izlazak u grad i prava na korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda… U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini osuđenici za teška krivična dela, tvrde u FHP, mogu dobiti ovakve povlastice tek nakon odslužene polovine kazne. Fond ocenjuje da propisi Republike Srbije kojima se određuje tretman osuđenika za ratne zločine ne odgovaraju težini ovih krivičnih dela, upoređujući tretman osuđenih za ratne zločine sa osuđenicima za gradnju bez građevinske dozvole, što predstavlja ruganje žrtvama.
Slobodan Medić, vođa paravojne formacije „Škorpioni” zajedno sa sinom i suprugom 31. decembra poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Kaznu je izdržavao u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, a na privremenoj slobodi se našao, objašnjavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, koristeći zakonsko pravo na posetu porodici i srodnicima za vreme vikenda i praznika.
„Pravo za odlazak na vikend i u vreme praznika Medić je stekao zbog dobrog vladanja, posle osam godina provedenih u zatvoru, računajući i vreme provedeno u pritvoru. U tom periodu nije napravio nijedan disciplinski prekršaj i u junu prošle godine iz zatvorenog dela prebačen je u poluotvoreni deo”, navode u upravi.
Medić je uhapšen juna 2005. godine, dan pošto je Haško tužilaštvo na suđenju Slobodanu Miloševiću prikazalo video-snimak ubistva šestorice muslimana koji su napravili pripadnici „Škorpiona”. Na osnovu tog snimka, podignuta je optužnica protiv Slobodana Medića, Pere Petraševića, Aleksandra Medića, Aleksandra Vukova i Branislava Medića.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 04.01.2014.
