Izvor: Blic, 27.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćuruvija 'živeo jedan dan duže'
Ćuruvija 'živeo jedan dan duže'
BEOGRAD - Proces kadrovske obnove u Resoru državne bezbednosti je završen i služba je potpuno depolitizovana. U budućem radu poštovaće se profesionalnost i zakonitost, a umesto špijuniranja 'unutrašnjih neprijatelja' bavićemo se borbom protiv stranih agenata, ekstremista i terorista - rekao je juče general-major Goran Petrović, načelnik RDB MUP-a Srbije na prvoj konferenciji DB za štampu.
Prema Petroviću, nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana posle njegovog imenovanja na mesto šefa DB, u januaru ove godine, smenjeni su načelnici 10 od ukupno 11 uprava u centrali Resora i postavljeni stručni ljudi koji su dugo u poslu. U većini od 15 centara RDB u Srbiji promenjeni su načelnici i ojačana rukovodstva, a u Beogradu je promenjeno i nekoliko načelnika odeljenja. Pošto u DB ne postoji mogućnost otkaza, prema Petroviću, 7 -8 najbližih saradnika Radomira Markovića, bivšeg šefa DB, napustilo je službu prevremenim penzionisanjem ili sporazumnim raskidom radnog odnosa. - Posle sređivanja kadrovskih pitanja započeli smo rešavanje kriminalnih afera koje su najviše potresale javnost. Ova služba je ranije bila zloupotrebljena i neki od izvršilaca ovih krivičnih dela su bili iz naše sredine, pa smo obavili stotine razgovora i sakupili dosta informacija o tome, iako RDB ne radi policijske istrage. Uspostavljena je saradnja sa Resorom javne bezbednosti što je ranije bilo nezamislivo, jer je RDB za njih bio 'zabranjeni grad' - objasnio je Petrović.
Utvrđeno je, prema Petroviću, da su operativci DB pratili Slavka Ćuruviju, vlasnika 'Dnevnog telegrafa', do samog ubistva i da je autentičan dokument o tome pod nazivom 'Ćuran'. Postoje i indicije o tome koje osobe su izvršile ubistvo ali to još nije dovoljno za pokretanje optužnice. Nalog za praćenje Ćuruvije izdao je Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog DB i on je tokom akcije zahtevao od operativaca da ga svakih pet minuta obaveštavaju o promenama.
- Radonjić je tražio da mu javljaju i najmanju novost u Ćuruvijinom kretanju što je operativno besmisleno i inače se ne radi. Dan pre ubistva Ćuruvija je izbegao smrt jer se ljudi sa terena nisu javili kada je krenuo ka stanu, već su to učinili tek kad je do njega stigao. Zbog toga ih je Radonjić veoma grubo kritikovao i zahtevao još češće javljanje. Sutradan, kada je obavešten da je Ćuruvija krenuo prema stanu, na veoma neuobičajen način Radonjić je naredio brzi prekid praćenja i povlačenje. Jedan od operativaca koji je bio izvan automobila nije na vreme obavešten o tome i kada mu je javljeno da se spasava on se skoro sudario sa ubicama - kaže Petrović.
Vuk Drašković je, takođe po nalogu Radonjića, neprekidno praćen dva meseca pre nesreće na Ibarskoj magistrali. Radonjić je na dan izazivanja sudara zahtevao da mu se javljaju najsitiniji detalji i o tome stalno informisao Markovića. Radonjić je tražio da zna raspored automobila u koloni, ko gde sedi u vozilama, a zahtevao je da se ulaz Draškovićeve kuće neprekidno snima. Čak je naterao jednog operativca da se sa kamerom sakrije u žbunje ispred kuće i njega je Draškovićevo obezbeđenje uhvatilo. Kasnije je radnik DB o tome pisao izjavu, ali ga je Radonjić naterao da je prepravi. Prema Petroviću, nema dokaza da su u Branko Đurić, bivši načelnik SUP Beograd i Milorad Luković Legija, bivši šef Jedinice za specijalne operacije, učestvovali u ubistvu na Ibarskoj magistrali. O Legijinom prisustvu govore samo izjave dvojice saobraćajaca, ali ga nijedan od dvadesetak saslušanih radnika DB nije pominjao.
Radonjić je, prema Petroviću, od trenutka postavljanja 1. maja 1999. godine, poseban akcenat stavio na prisluškivanje 'unutrašnjih neprijatelja' među kojima je bilo najviše tadašnjih opozicionih političara.
- Neki političari su se nedavno žalili da su praćeni i prisluškivani, ali mi to sada ne radimo. Međutim, kod nekih od njih su, kao na primer u kući Vuka Draškovića, ostali skriveni uređaji i oprema za prisluškivanje od ranije, pa je potrebno da se dogovorimo i to uklonimo - ispričao je Petrović.
Istraga o nestanku Ivana Stambolića je, prema načelniku RDB, na početku, jer je tu otkriveno najmanje. Utvrđeno je da RDB nije bio umešan u ovaj slučaj i da Stambolić nije praćen pre otmice.
Petrović je potvrdio da je preko pola tone heroina koji je pronađen u sefu Komercijalne banke zaplenjeno na graničnom prelazu Gradina. Posle sudskog postupka droga nije uništena, a ključeve trezora je dužio Branko Crni, Markovićev pomoćnik. Prema Petroviću, veoma je teško utvrditi koja je bila namena tog heroina.
- Sivi prihodi u službu su pristizali iz carine i korišćeni su, uglavnom, bez ikakve kontrole za potrebe pojedinaca. Sumnjivo je finansiranje izgradnje Markovićeve kuće, a mnogi bivši rukovodioci su kupili ogromne stanove. U jednoj crnoj kesi, u ormaru u jednoj od kancelarija, našli smo milion maraka i pet miliona dinara. Očigledno da je neko taj novac, čak nekoliko meseci posle promene vlasti, potpuno zaboravio - kaže Petrović. DB nema podataka o učešću prethodnog režima u švercu cigareta. Pre tri četiri godine zabeleženi su dolasci pojedinaca iz Italije koji su ugovarali poslove.
Jedinica za specijalne operacije ostaće u RDB ali će imati znatno manje pripadnika. Nijedan član ove jedinice nije, prema Petroviću, napustio jedinicu i, kako se priča, otišao sa Legijom u Republiku Srpsku. RDB ne raspolaže podacima o Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću i nema nalog da hapsi optužene pred Tribunalom u Hagu.
Prema procenama DB našu zemlju bezbednosno mogu da ugroze islamski teroristi koji su već dugo prisutni na našim prostorima. Z. Dojić Samo vozili do Tuzle
- Prebacivanje Slobodana Miloševića u Hag obavljali su srpsko ministarstvo pravde i Haški tribunal, a RDB je zamoljen da tehnički organizuje prevoz od Banjice do Tuzle. Nije bilo posebnog embarga na informacije o tome i niko iz RDB nije prodavao fotografije izručenja Miloševića. U krugu Insituta za bezbednost su bili prisutni i radnici koji rade na obnovi porušenih zgrada, a to je mogao da snimi i neko sa ulice - kaže Petrović povodom pojavljivanja fotografija izručenja Miloševića. Koji političari dobijaju informacije DB
- Izveštaji sa važnim podacima dostavljaju se Vojislavu Koštunici, predsedniku SRJ, Zoranu Živkoviću, saveznom ministru policije, Goranu Svilanoviću, ministru inostranih poslova, Draganu Maršićaninu, predsedniku Skupštine Srbije, Zoranu Đinđiću, predsedniku Vlade Srbije i Dušanu Mihajloviću, srpskom ministru policije, a Nebojša Čović, potpredsednik srpske Vlade, dobija informacije vezane za dešavanja na jugu Srbije. Ne postoje propisi kome se ove informacije moraju dostavljati. U dogovoru s ministrom Mihajlovićem odlučio sam da bi dostavljanje podataka Milanu Milutinoviću, predsedniku Srbije, bilo besmisleno i kontraproduktivno - rekao je Petrović. Vozača ranio Bešević
Na vozača šefa DB u Krunskoj ulici dok su u sedištu Demokratske stranke razgovarali Petrović i Zoran Đinđić, pucao je Mirko Bešević koga je 7. juna, prilikom pokušaja hapšenja, ubila policija. Bešević je, kako je rekao Petrović, s malokalibarskim jednometnim pištoljem u ruci otvorio vrata vozila i naredio vozaču da izađe u nameri da ukrade automobil. Vozač je pokušao da potegne oružje, Bešević je opalio i slučajno mu prostrelio obe ruke. Kako tvrdi Petrović, to nije bila nikakva poruka već slučajnost, jer je nekoliko dana ranije iz te ulice ukradeno 6 -7 automobila.
