Izvor: Politika, 30.Jun.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čume, svedok kome sve praštaju
Prvi „kriminalac pokajnik”, Ljubiša Buha, godinama je nedodirljiv: njegov status niko ne preispituje, iako se stalno pojavljuje u novim „incidentima” za koje ne odgovara
Prilikom nedavne smene načelnika MUP-a premijer Aleksandar Vučić je spomenuo i Ljubišu Buhu Čumeta, navodeći da je plasirao lažne vesti o „zemunskom klanu”. Reč je o bivšem vođi takozvanog surčinskog klana koji je 2003. stekao status svedoka saradnika u sudskim procesima protiv optuženih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ubistvo premijera Zorana Đinđića i pripadnika „zemunskog klana”.
Pre nekoliko dana Čume je odbio poligrafsko testiranje kao i bilo kakvo izjašnjavanje o navodima optuženog Darka Šarića da je najbolji drug „generala Papaje, koji je uzeo 7,4 miliona evra”.
Buhi je nedavno, po ko zna koji put, oduzeto pa vraćeno policijsko obezbeđenje, navodno na Milovićevu intervenciju.
Kao vođa „surčinske grupe” Buha je označen u takozvanoj beloj knjizi o organizovanom kriminalu, napravljenoj 2011. dok je MUP-om rukovodio Dušan Mihajlović. O kriminalnim aktivnostima ove grupe rečeno je da su u izvršenju svih težih krivičnih dela povezani sa Dušanom Spasojevićem i „zemunskim klanom”, a u trgovini narkoticima sa Dragoslavom Kosmajcem.
Od 1990. godine Buha i njegova grupa bavili su se oduzimanjem motornih vozila i vraćanjem kradenih automobila za novac. Veliku materijalnu dobit stekli su nedozvoljenom trgovinom naftom, derivatima i cigaretama, navedeno je u „beloj knjizi”.
U policijskoj akciji „Sablja”, koja je usledila posle ubistva premijera Đinđića, Buha je uhapšen i optužen za zločinačko udruživanje i ubistvo Novosađanina Branislava Lainovića Dugog, 20. marta 2000. godine u Beogradu.
Pre toga, u decembru 2002. godine Savezna skupština je usvojila Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, kojim su osnovani Specijalni sud i Tužilaštvo za organizovani kriminal i prvi put uveden institut svedoka saradnika.
Zvanično status svedoka saradnika Specijalnog tužilaštva, Buha je dobio 18. novembra 2003. godine i optužnica protiv njega je povučena. Tome je prethodio niz događaja. Na Buhu je 3. avgusta 2002. godine u dvorištu firme „Komgrap – Dinara” pokušan atentat, kada je ubijen njegov telohranitelj Ivica Nikolić.
Pripadnici „zemunskog klana” zajedno sa Ulemekom digli su krajem te godine u vazduh Buhino preduzeće „Difens road”, posle čega Buha beži u Tursku.
Kako je na suđenju za ubistvo premijera posvedočio pripadnik takozvanog surčinskog klana Dejan Milenković Bagzi, takođe svedok saradnik u procesima za ubistvo premijera i protiv „zemunskog klana”, ubistvo Buhe su planirali „zemunci” Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija.
Kada je otkrio da su „zemunci” došli i u Tursku da ga likvidiraju, utočište je potražio u našoj ambasadi u Ankari, odakle je zvao policiju, koja ga je tajno prebacila u Slovačku.
Prve zvanične iskaze kao potencijalni svedok saradnik Buha je tužilaštvu dao upravo u Slovačkoj. Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Prijić je išao u Slovačku da sasluša Buhu. U dva sata ujutru 11. marta 2003. godine, tužilac se vratio u Srbiju sa potpisanim iskazom Ljubiše Buhe Čumeta.
Kada je u novembru te godine ozvaničen njegov status, javnost je polemisala o uslovima pod kojima ga je on stekao. Glavno pitanje bilo je da li je on mogao da bude svedok saradnik, jer je svojevremeno označen kao vođa grupe, što je u suprotnosti sa jednim od uslova za sticanje tog statusa – svedok saradnik ne može da bude neko ko se nalazi na čelu organizovane kriminalne grupe.
Mediji su tada prenosili da je tokom policijske akcije „Sablja” istražnom sudiji Četvrtog opštinskog suda u Beogradu predata dokumentacija o „surčinskoj grupi”. Umesto Buhe, na čelu ove grupe navedeni su njegov brat Novak i Ljubomir Jovanović Stakleni. Ovo je, smatralo se, dovelo do toga da Buha nesmetano stekne status svedoka saradnika.
Njegovi iskazi, iako tretirani kao službena tajna, navođeni su u pojedinim medijima. On je 19. aprila 2004. godine, kada se pojavio na sudu kao svedok saradnik, zahtevao da javnost bude isključena. Koliko je poznato govorio je o ubistvima, otmicama i trgovini narkoticima „zemunskog klana”, dok o samom ubistvu premijera Đinđića nije „mnogo znao” , jer je u to vreme već bio u sukobu sa „zemuncima”.
Danijela Vukosavljević
-----------------------------------------------------------
Šta je pričao Buha
Ljubiša Buha Čume je tokom svedočenja u Specijalnom sudu nabrajao ubistva za koje se terete članovi „zemunskog klana”. On je rekao da su ubistva počela kada su Dušan Spasojević i Mile Luković Kum upoznali Slobodana Pažina, radnika Trećeg odeljenja gradskog SUP-a. Buha je posvedočio da su tada ubijeni Pera Milošević i Radomir Trlajić zatim i Zoran Uskoković Skole, Branislav Lainović Dugi, Željko Bodiš iz Požarevca, Mirko Tomić i Zoran Davidović„Ćanda”. Buha je govorio i o pokušaju atentata na Vuka Draškovića, a ukazao je da bi za nestanak Ivana Stambolića, 25. avgusta 2000. godine mogli da budu odgovorni Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević.
-----------------------------------------------------------
Svi incidenti svedoka učesnika
U junu 2010. godine posle saobraćajnog incidenta u Ulici omladinskih brigada u Novom Beogradu, u blizini novog „Merkatora” došlo je do pucnjave između pripadnika obezbeđenja svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta i biznismena Predraga Rankovića Peconija.
Pet meseci kasnije, Buha je bio osumnjičen za tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo Beograđanin Ratko R. (54), koji je pretrčavao autoput Beograd–Zagreb, kod skretanja za „Ikarbus”. Uviđajem je utvrđeno da Buha nije bio pod dejstvom alkohola, a da je pešak pretrčavao kolovoz na nedozvoljenom mestu, posle čega je svedok saradnik oslobođen optužbi.
Krajem februara 2011. godine bacio je kameru novinarskoj ekipi koja je snimala promociju albuma njegove supruge Ivane u beogradskom klubu „Bejbis”.
Za nasilje je više puta Buhu policiji prijavljivala supruga Ivana. Na suđenju zakazanom tim povodom za 29. maj ove godine, Buha se nije pojavio, „jer ga je strah da bez obezbeđenja koje mu je ukinuto, izlazi iz kuće”. Nedavno je njegovoj bivšoj supruzi Ljiljani Buhi izrečena oslobađajuća presuda povodom optužbi da je pokušala da ga ubije.
-----------------------------------------------------------
Bagzi optužio Buhu za ubistvo
Buhu je 2006. godine kao neposrednog izvršioca ubistva Zorana Petrovića Šempe u Surčinu, optužio svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, nekadašnji član takozvanog surčinskog klana koji je ovaj status dobio u junu 2006. godine. Pored toga, Milenković je rekao i da je kod Buhe brojan novac dobijen kao otkup za Miroslava Miškovića. „Politika” je u decembru 2006. godine, pozivajući se na informacije Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu objavila da Buha nije izvršilac tog ubistva. Naš list objavio je da je Petrovića u Surčinu 13. marta 1998. likvidirao Zoran Živković Fiškal.
– Tačno je da je Ljubiša Buha Čume bio prisutan kada se ovo ubistvo dogodilo, nalazio se u Fiškalovom automobilu, ali nije on ubio Šempu, kako tvrdi Bagzi – rekao je tada naš sagovornik.
objavljeno: 30.06.2014
