Izvor: Blic, Tanjug, 22.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvoro ljudi se ubilo u poslednja 24 sata
Beograd u poslednja 24 sata beleži crni bilans po samoubistvima, jer je, prema podatku Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, za to vreme četvoro ljudi sebi oduzelo život, dok su lekari petu žrtvu uspeli da spasu.
Stručnjaci kažu da je teško komentarisati te slučajeve, jer nije poznato da li se radi o psihijatrijskim bolesnicima ili ne i koje su okolnosti dovele do tragičnog okončanja života.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Trebješanin Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je rekao da vrućina, koja vlada ovih dana, negativno utiče na ljude slabijih živaca i može da bude kap koja je "prepunila čašu", pogotovo što visoke temperature prati i nesanica.
Međutim, on je ukazao da građane pogađa i ekonomska kriza, a posebno one koji su imali velika očekivanja posle 2000. godine.
Trebješanin smatra da se ljudi teško suočavaju sa ekonomskom krizom zbog koje često imaju utisak da su ostavljeni na cedilu i da nikoga ne zanimaju, da nema adekvatnih mera, da se ne reaguje brzo na gubitak posla, na osiromašenje, smanjivanje plata i slično.
"S druge strane, poznato je da je u Srbiji u porastu broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom, koje stručnjaci tumače posledicom događanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije - ratovi u regionu, hiperinflacija, sankcije, NATO bombardovanje, socijalna tranzicija, finansijska kriza i visoka stopa nezaposlenosti", ističe Trebješanin.
On je, takođe, naveo da su depresija, broj ubistava i samoubistava, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, psihosomatski poremećaji, delinkvencija i nasilje u ekstremnom porastu.
Prema broju samoubistava - 19 na 100 hiljada stanovnika, Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poremećaji, kao što su depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci uzroci su u više od 90 odsto slučajeva.
Na osnovu statističkih podataka, stručnjaci zaključuju da je mentalno zdravlje stanovništva Srbije sve lošije, pri čemu stres uzima danak tako da je uočeno da svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije.
Praksa psihijatara ukazuje da žene češće od muškaraca pokušavaju da izvrše samoubistvo, ali da muškarci u tome, na žalost, više uspevaju i to u srazmeri tri prema jedan.
Prema policijskim podacima, samoubistva se najčešće vrše vešanjem i iz vatrenog oružja, a zatim sledi trovanje i sečenje vena.
Među samoubicama najviše je osoba između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici.
Psihoterapeutkinja Tijana Mandić rekla je Tanjugu da je prevencija najbolji mogući način borbe protiv suicida, jer do samoubistva ne dolazi "preko noći", već postoje individualni i sistemski indikatori da je neko nemoćan, ljut na ceo svet i na život zbog čega je rešio autodestrukcijom da reši problem.
Prema njenim rečima, i najzdravijima i najsrećnijima i najbogatijima na filozofskom nivou ponekad padne na pamet da se ubiju, ali kada ta razmišljanja dobiju veliku emotivnu snagu i počnu osobu danima da opsedaju (prisilna misao) i kada čovek počne da se priprema za izvrši taj čin, onda je neophodna stručna pomoć da bi se izbegao fatalan ishod.
