Izvor: Blic, 04.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćerke su izgubile nadu
Ćerke su izgubile nadu
Dan nakon što je italijanski Apelacioni sud potvrdio kaznu zatvora od 15 godina bivšem majoru JNA Emiru Šišiću za rušenje helikoptera sa stranim posmatračima za vreme ratnih dejstava na teritoriji Hrvatske njegova supruga Vesna provela je sama u stanu, ne odmičući se od telefona, u iščekivanju poziva iz Rima i pokušajima da sazna kako je njen suprug primio vesti.
Kako otkriva Vesna, sve Emirove nade bile su usmerene na to da će slučaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ipak biti vraćen na prvi stepen suda i da će mu kazna, na kraju, biti smanjena.
- Poslednji put smo se čuli u četvrtak, nakratko, jer starija ćerka je sutradan slavila rođendan i taj poziv bio je njena čestitka. Dogovorili smo se da nas pozove u utorak ili sredu kada dobije vesti od suda. Ali, eto, ceo dan sam u kući, sve pozive obavljam preko mobilnog da bi fiksni telefon bio slobodan, ali poziva nema. Ne znam čak ni kada je saznao, ni od koga. A volela bih da znam, jer on se nadao da će se slučaj razvijati u sasvim drugom pravcu - otkriva Vesna Šišić ekipi 'Blica' koja ju je posetila u stanu u Ulici Maksima Gorkog u Novom Sadu.
Njoj samoj, kako priča, najteže je bilo iščekivanje vesti u praznoj kući. Kada su već vesti stigle, takve kakve su, prva misao joj je bila da će se Emir uskoro ponovo naći u Srbiji i Crnog Gori.
- Ćerke su kod mojih roditelja. Pošto sam ja prva saznala vesti od vojnog atašea iz Rima, nazvala sam stariju ćerku Adu i saopštila joj ih. Bila je razočarana. Pokušala sam da je utešim, rekla da će nam tata biti bliže, ali ona je samo rekla: 'Jao, mama, kada će to biti, to može trajati mesecima?!' I one su razočarane i izgubile su veru. Ada bar priča o tome, dok me više brine Irena, koja ćuti i sve skuplja u sebi i samo je zateknem kako tužno gleda pred sebe - priča Šišićeva koja, kako kaže, nema drugog izbora nego da veruje da će diplomatija uraditi svoj deo posla, iako sa njom još niko nije kontaktirao, niti ima obećanja da će neko urgirati u vezi sa ovim slučajem.
Vesna očekuje da će period do izručenja sada biti lakši i njenom suprugu, jer sa presudom on ima pravo na izlaske, rekreaciju, pa čak i na sitnije poslove, raznošenje veša ili hrane, koji Emiru veoma znače.
- On je dinamičan čovek i odmalena je navikao da radi i da je aktivan, tako da će mu ti sitni poslovi puno značiti. Čak planira da štedi novac i da kupi lap-top, jer je zaljubljenik u tehniku. Doručak uglavnom prespava, a posle ručka igra odbojku, šah, čita, u spremanju večere sam pomaže, a veče nakon toga provede u druženju. Sada, kada je prebačen kod sitnijih kriminalca, pronašao je nekoliko ljudi sa kojima može da komunicira, ali opet mu bude teško. Nedavno je čitao Kanta i žalio se da nema sa kim da prodiskutuje o njegovoj filozofiji. Inače, njemu su nekada omiljene bile knjige iz oblasti tehnike, ali sada, kako je u zatvoru, počeo je da čita i beletristriku, posle godina i godina prepirki oko Sidnija Šeldona, priznao mi je da mu se njegove knjige dopadaju - priča Vesna. Zadovoljna je što su joj od muža stigle vesti da su stražari izuzetno dobri prema njemu i da uvažavaju njegov rang majora. Sada je već, otkriva Vesna, prilično dobro savladao italijanski, pa mu je i komunikacija olakšana.
- Danas mnogo bolje podnosi celu situaciju nego pre dve godine, a i zdravlje mu je sada mnogo bolje. Ipak, sve zavisi od perioda do perioda. Nekada je veseo, nekada u depresiji. Nekada su ti nedeljni pozivi prazni, nekada nam je malo vremena i taman hoćeš nešto da kažeš, a oni ti prekinu vezu. Najteži su rođendani i godišnjice. Prvih godina sam uvek plakala, danas više ne plačem, ali opet... Divno je bilo sada u aprilu kada smo napravili pravi mali piknik. Izašli smo na zelenu površinu, raširili ćebe, Emir je dobio lazanje i tortu i ta dva sata su nam prošla kao tren. Kada sam čula uzvik 'Sisik', nisam mogla da verujem da je vreme za posetu već isteklo - priča Vesna koja nestrpljivo čeka sledeću nedelju kada bi nakon više od tri meseca trebalo da otputuje u posetu mužu. H. D.
