Izvor: Blic, 17.Mar.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ćerka se odriče majke ubice

POŽAREVAC - Nije prošlo ni godinu dana od kako je tada trinaestogodišnji Đorđe Andrejić iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta nestao. Viši sud u Požarevcu za dečakov nestanak i smrt proglasio je krivom njegovu majku Marinu i kaznio je na 20 godina zatvora. Pet meseci nakon što mu je sin nestao, a supruga uhapšena preminuo je Dejan Andrejić od, kako piše u medicinskom izveštaju, upale pluća. Meštani i porodica kažu da ga je dotukla ogromna tuga.

Od nekada ugledne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i vesele porodice veterinarskog tehničara ostala je samo sestra nestalog Đorđa, trinaestogodišnja Anđela, o kojoj sada brine baka Vera. Ekipa "Blica” zatekla je juče baka Veru kako radi u dvorištu iza porodične kuće. Ljubazno je odgovorila na naš pozdrav i objasnila da, iako joj je veoma teško zbog gubitka sina i unuka, mora da izađe iz kuće i uposli ruke.

- Nigde mi se ne ide. Teško mi je i do prodavnice da prošetam. Do sada sam sedela u sobi, ali morala sam da izađem i radim nešto jer znam da bi moj sin želeo da nastavim, da ne dignem ruke od moje unuke i od kuće - počinje razgovor šezdesettrogodišnja baka, sklanjajući sa lica nekoliko sedih vlasi koje su joj izvirile ispod crne marame.

Kaže, do juče je dvorište bilo puno, deca su se igrala i svi su radili.

Baka Vera gaji unuku i obrađuje baštu

- Danas moj sin je mrtav, a Đorđa nema, moje uzdanice - oseća se bol u glasu baka Vere dok objašnjava koliku tugu nosi na svojim plećima.

- Dejan i ja smo planirali neke radove, ali je on rekao da sačekamo proleće. Nije ga dočekao, umro je u bolnici. I šta sada da radim? Moram da dam sve od sebe, koliko god mogu. Moram nekako da istrajem zbog svoje unuke - govori Vera dok joj pogled šara po praznom dvorištu. Zastaje na trenutak, kao da se priseća kakav je život bio do pre samo godinu dana, a onda polako nastavlja.

- Nije lako. Mora da se ide napred. Iskukam se, zapevam, pa se tako malo ispraznim. Strašno je. Osećam veliku bol, ali nisam osoba koja od nekoga traži pomoć. Sama trpim i nosim svoje rane. Samo se hrabrim kao što se moj pokojni sin hrabrio. Mislim da je moje srce sada od kamena - objašnjava baka Vera, ne mogavši da spreči da joj se otme bolni uzdah.

Ekipa "Blica” je u domu porodice Andrejić bila dok je trinaestogodišnja Anđela bila u školi, za koju je baka Vera rekla da je borac i da uspeva da prebrodu tugu.

- Anđela je hrabra. Iako je tek šesti razred, ova tragedija je naterala da veoma brzo odraste. Nakon brata, umro joj je i otac. Kaže ona meni, što joj barem otac nije ostao da sa njim ovo lakše preživi - tužno prepričava baka Vera i dodaje da joj brat Đorđe mnogo nedostaje.

- Zajedno su odrasli, išli u školu, spavali u istoj sobi. Bili su nerazdvojni. Gde god da on mrdne, ona bi išla sa njim - priča starica.

S vremena na vreme, dok je baka Vera pričala o bolu koji je zadesio porodicu Andrejić, postavljala bi pitanje šta se zapravo dogodilo.

- Teško mi je sve ovo. Čula sam za presudu, ali ne znam šta da kažem. Ne znam šta je istina, niti da li da joj verujem ili ne. Da li je to stvarno ona uradila? Bila mu je majka. Ona ga je rodila, hranila, obukla, ispratila u školu. Ako jeste, onda je tih 20 godina zatvora mala kazna. Ipak, ne treba grešiti dušu, možda ona stvarno nije kriva - razmišlja baka Vera i otkriva kako o tome povremeno razgovara i sa svojom unukom.

- I ona se pita zašto Marina, ako nešto zna, ne kaže šta se dogodilo. Sa njenom majkom uopšte nismo u kontaktu. Niti Marina piše, niti Anđela želi da ode da je vidi. Žali za bratom i ocem i nema snage da ode kod majke, već samo želi da Marina kaže istinu - u dahu govori baka nestalog dečaka, koja bi najviše želela da se ceo slučaj što pre rasvetli kako bi mogle da nastave sa životom.

- Evo, već godinu dana nismo dirali Đorđeve stvari. Knjige za školu mu stoje gde ih je ostavio. Sve što smo mu kupili, ceger, sat, garderobu, sve je ostalo kako je i bilo kada se ovo dogodilo - tužno posmatra u prozor sobe svog unuka baka Vera dok joj se oči pune suzama i drhtavim glasom opisuje svog unuka kao nasmejanog veseljaka, koji je bio "mnogo vedro, veselo i dobro dete”.

Dok je baka Vera razgovarala sa novinarima našeg lista, u dvorištu je bio i Đorđev brat od strica, dvadesetdvogodišnji Ivan, koji je svojoj baki pomagao u radovima. Kako nam je objasnila ova već pomalo umorna žena, cela porodica pomaže njoj i maloj Anđeli, koja, kako baka Vera kaže, ima "snage da se ponekad nasmeje i našali”.

- Dobar je đak i trudi se da živi koliko je god moguće normalno. Pametna je i vredna i završavaće škole. Još je mlada i pred njom je budućnost - ne gubi optimizam baka Vera i ponovo uzima ašov da nastavi sa radom u bašti.

Meštani još u neverici

U Majilovcu je malo ljudi bilo raspoloženo da govori o nestanku trinaestogodišnjeg Đorđa i o presudi Marini Andrejić.

- Po selu više niko i ne priča o tome. Kao da se zaboravilo. Ljudima je i neprijatno i teško da govore o tome jer ne znaju šta se zapravo dogodilo. Ja sam dobar bio sa pokojnim Dejanom i teško mi je kada se svega setim - kaže za naš list Svetomir G. dok njegova komšinica Milunka misli da je 20 godina "malo za takvog monstruma”.

- Trebalo je više godina da dobije. Kako je mogla da ubije svog sina? Kakav je to čovek? - pita se Milunka, verujući da je Marina zaista odgovorna za smrt trinaestogodišnjeg dečaka.

Povezane vesti: Marini Andrejić 20 godina Majci i očuhu povećane kazne zatvora za ubistvo deteta

Nastavak na Blic...