Izvor: S media, 16.Avg.2010, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenjkanje Sretka Kalinića
U očekivanju ekstradicije Sretka Kalinića i dalje se spekuliše šta bišvi likvidator zemunskog klana zna o brojnim ubistvima i da li će o njima da govori. Najnovije informacije kažu da je Kalinić u Zagrebu dao iskaz u ubistvu svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka i za njegovu likvidaciju optužio Milorada Ulemeka Legiju, Aleksandra i Miloša Simovića i Zorana Povića Povu. Ponovno ponavljanje priče u Vukojevićevom ubistvu otvara i druge aspekte – bezbednost svedoka saradnika i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nepostojanje novih pokajnika u procesima za organizovani kriminal.
Kalinićeva saznanja u Vukojevićevom ubistvu, međutim, nisu novost. Operativna saznanja još iz vremena ubistva upućivala su na grupu koji je označio i Kalinić. Njegov iskaz mogao bi samo da potkrepi sve do sada poznato s Vukojevićevom likvidacijom. Policija je na lisicama kojima je Vukojević bio vezan odavno pronašla tragove DNK Aleksandra Simovića. Zbog te činjenice u javnosti se nagađalo da bi Simović mogao da dobije status svedoka saradnika ukoliko bi pomogao u rasvetljavanju nekih zločina zemunskog klana. Nije isključeno da i Kalinić u svom eventuačnom priznanju vidi svoji šansu.
Kao i u Kalinićevom slučaju, ni Simović se nije previše raspričao pred istražnim organima, proces za Vukojevićevo ubistvo ni posle četiri godine nije pokrenut a mesto svedoka saradnika ostalo je upražnjeno.
Status svedoka saradnika, ozakonjen pre više od sedam godina, dobili su do sada samo oni čiji su iskazi pomogli potpunom rasvetljavanju i završecima nekih procesa. Godinama već, organizovani kriminal nema novog svedoka saradnika. Nepoverenje i strah za svoj život i bezbednost porodice ostavljali su orkivljenima mali prostor za pristanak na povlašćen status. Vukojevićevo ubistvo, težak udarac državi, nije bilo dobar primer zaplašenim potencijalnim svedocima saradnicima.
Po doskorašnjem zakonu, uslov za dobijanje statuse jeste to da je „značaj iskaza svedoka saradnika za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije veći od štetnih posledica krivičnog dela koje je počinio. Posle dobijanja statusa, svedok saradnik ne može da bude gonjen za krivično delo organizovanog kriminala za koje se vodi postupak“. Potpuna abolicija.
Prema novom Zakonu o krivičnom postupku, budući svedoci saradnici neće biti potpuno abolirani za dela koja im se stavljaju na teret. Za priznanje i otkrivanje zločina organizovane kriminalne grupe u nagodbi bi mogli da dobiju polovinu od predviđene kazne za ta dela. Stručnjaci, međutim, imaju oprečne stavove o tome, dok jedni pozdravljaju tu novinu navodeći iskustva većine zemalja u svetu koje je primenjuju, drugi s pravom pitaju ko će da pristane na nagodbu ako u tom trenutku neće moći da zna koliku će mu kaznu sud izreći u postupku koji tek predstoji.
Novi Zakon predviđa i mogućnost da se pravnosnažno osuđene osobe pojave kao svedoci u nekom drugom postupku, ali da svedok saradnik ne može da bude neko ko je osuđen kao organizator kriminalne grupe, niti onaj ko je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Zbog toga bi interes Aleksandra Simovića pa i Sretka Kalinića, mogao da bude prosta računica: blaža kazna, ukoliko bi u novom postupku, gde je isključivo svedok, dao iskaz kojim bi doprineo navodima optužbe. U tom slučaju, tužilac bi imao obavezu da sudu podnese predlog za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja postupka.
Čak da neki novi proces dobije svedoka saradnika, ostaje pitanje njegove bezbednosti i zaštite, jer program zaštite jedan je od najvažnijih instrumenata u borbi protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. U slučaju Zorana Vukojevića to, nažalost, nisu shvatili oni kojima su to bili, pre svega, dužnost i obaveza. Vukojević je neposredno pre ubistva odbio način na koji će biti ubuduće čuvan te je tako ostao bez ikakvog policijskog obezbeđenja i nadzora.
Ko je bio Vukojević
Zoran Vukojević Vuk bio je šef obezbeđenja objekata i kuća u Šilerovoj ulici, vlasništvo vođa zeminskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Kao pripadnik zločinačkog udruženja znao je za mnoga kriminalna dela koja su počinili pripadnici klana. Pred sudom je svedočio i o Spasojevićevim kontaktima sa pojedinim političarima i ljudima iz pravosuđa, policije i DB-a. Uhapšen je u akciji Sablja 2003. godine, a ubijen 3. juna 2006. godine. Policija je neposredno po ubistvu imala informacije da su ga iz osvete likvidirali preostali članovi zemunskog klana koji su tada bili u bekstvu a među njima i Sretko Kalinić.
Čak i kad je odbio obezbeđenje policija je morala da ga drži pod prismotrom jer je bio važan svedok ali i potencijalni optuženi, s obzirom da je do kraja suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića mogao da promeni iskaz, da odustane od svedočenja (takav slučaj je već postojao) što bi ga sa mesta svedoka saradnika preselilo na optuženičku klupu. Vukojević je stradao jer su kriterijumi i metodi zaštite tadašnjih svedoka saradnika bili neusklađeni i manjkavi. Nespretnost i nespremnost države rezultirali su gubitkom svedoka saradnika o čijem je ubistvu, prema nekim navodima, govorio Sretko Kalnić, kalkulant za provlašćeni status pokajnika.
Kandidatima za status na ruku ne ide ni stav javnosti koja na pokajnike ne gleda blagonaklono. Svedoci saradnici ne dolaze iz društveno priznatih krugova već iz kriminalne sredine pa je potenciranje na njihovoj kriminalnoj prošlosti u trenutku kada je Vukojević ubijen dodatno stvorilo negativnu sliku o njima. Tada javnosti nije bio predočen značaj njihovog svedočenja već njegova kriminalna prošlost. Takva kvalifikacija delovala je neefikasno i neprofesionalno navodeći na pomisao da je Vukojević zaslužio to što mu se dogodilo. Otuda je strah potencijalnih svedoka saradnika opravdan.
Mehanizmi države moraju garantovati bezbednost onima koji su odlučili da se pokaju bez obzira na to što priznanje i svedočenje u zamenu za povlastice predstavljaju „pravosudnu trgovinu“. To istovremeno ne znači i da svaki okrivljeni koji se cenjka treba i može da uživa zakonske benificije samo zbog nekoliko informacija koje su manje-više poznate. Isti aršini važe i za Sretka Kalinića.
Dejan St. Jeremić
