Izvor: Blic, 04.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena jasan znak za legalnost
Cena jasan znak za legalnost
BEOGRAD - Većina automobila nabavljenih u inostranstvu na osnovu Uredbe o uvozu polovnih vozila starih do šest godina, sasvim je ispravna i njihovi novi vlasnici neće imati potrebe da dokazuju savesnost pri kupovini vozila. Nevolja, međutim, može da snađe one koji su kupili ukradeni automobil, pa može da se desi da ostanu bez vozila, čak iako su bili potpuno savesni kupci, jer je pravo vlasništva jače od prava savesnog kupca - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' advokat Zoran Tasić, savetnik u Automoto savezu Srbije.
Prema njegovim rečima, zakon u ovakvim slučajevima pravi razliku između onih koji kupe stvar za koju znaju da potiče iz krađe i onih koji je kupe a nisu mogli da znaju da potiče iz krađe.
- Ako neko kupi automobil čija je tržišna vrednost 10.000 maraka za, na primer, 1.000 maraka, onda je apsolutno jasno da nije reč o savesnom kupcu, jer je očigledno da takav automobil potiče iz krađe. Međutim, ako neko taj isti automobil kupi za realnu vrednost, odnosno 10.000 maraka, on može da dokazuje svoju savesnost, ali je to slabije od prava vlasništva. Znači, ako vlasnik eventualno traži povraćaj svog vozila, onda će automobil da dobije, a prevarenom kupcu preostaje da tuži osobu koja mu je prodala vozilo, pod uslovom da zna o kome je reč - objašnjava Tasić.
Kod automobila ukradenih u inostranstvu, kako kaže, najveći je problem obeštećenje koje su vlasnici ukradenih vozila naplatili od inostranih osiguravajućih društava. U takvim situacijama sva prava prelaze na osiguravajuća društva, a ona po pravilu ne žele nazad vozila, već novac koji su isplatili na osnovu osiguranja.
- Postoje već agencije koje nude da stupe u pregovore sa osiguravajućim društvima i da se uz plaćanje izvesne nadoknade postigne dogovor o skidanju njihovih vozila sa liste potraživanih automobila. Takođe, pojedine advokatske firme u zapadnim zemljama otkupljuju od osiguravajućih društava sva potraživanja oko kradenih vozila za, na primer, upola cene od vrednosti, a zatim pokušavaju da naplate celokupan iznos. Znači, sve se svodi na novac jer ni advokatske kancelarije, ni osiguravajuća društva, pa u krajnjoj liniji ni vlasnici vozila, nisu zainteresovani za povraćaj automobila koji je vožen po ko zna kakvim drumovima i čuvan u ko zna kakvim uslovima - ističe Tasić.
Sagovornik 'Blica' očekuje se da se u rešavanje ovog problema uključi i država, koja bi trebalo da stupi u kontakt sa inostranim osiguravajućim društvima. Tasić kaže da slična iskustva drugih zemalja pokazuju da bi jedno od mogućih rešenja bilo da država otkupi sva potraživanja, pa da se onda pred domaćim sudovima razmatra pojedinačno slučaj po slučaj, zaključuje Tasić. Z.S. Policija ne sme da ošteti, već da 'locira' savesnog kupca
Apsolutna zaštita prilikom kupovine polovnih automobila ne postoji i uvek može da se desi da se kupi ukradeno vozilo. Ukoliko kupac želi da bude siguran da je kupio ispravno vozilo, onda je jedino rešenje da automobil kupi od proizvođača, ili zvaničnog distributera vozila.
- Kao savetnik u AMSS često dobijam pritužbe ljudi da im policija oduzima vozila zbog sumnje da su ukradena. Moram da kažem da policija na to nema pravo. Strogo formalno, policija sme da oduzme samo predmet krivičnog dela, ili dokaz o krivičnom delu. U slučaju da posumnjaju da neko vozi ukraden automobil, pri čemu vozač ima uredne papire, onda policija takvu osobu sme samo da locira, a nikako da mu oduzima vozilo, jer policija nema pravo da odlučuje o tome ko je u pravu a ko ne i čije je pravo jače - ističe Tasić.
