Izvor: Politika, 26.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćelije čekaju Mladića i Hadžića
Pred Haškim tribunalom optužena 161 osoba, okončan postupak protiv 119 ljudi, osuđeno 60, oslobođeno 10, a šestorica pritvorenika su umrla
U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala trenutno boravi 37 optuženika sa prostora bivše SFRJ. Petorica su u pretpretresnom postupku, 20 u fazi glavnog pretresa, osmorica su u žalbenom procesu, dok četvorica čekaju prebacivanje u zemlju gde će služiti kaznu.
Od dana osnivanja, 1995. godine, do danas, kroz ćelije zatvora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Sheveningenu prošlo je 130 osoba.
Zvaničnici Haškog tribunala očekuju da se do kraja mandata ovog suda, što je, prema poslednjim podacima 2012. godina, iza zidina ovog zatvora nađu još dvojica optuženih – Ratko Mladić i Goran Hadžić.
„Tribunal ima ograničen mandat, ali međunarodno suđenje će biti održano kad god budu uhapšeni Mladić i Hadžić”, rekao je Serž Bramerc, glavni haški tužilac u neformalnom razgovoru sa novinarima beogradskih štampanih medija, koji su u organizaciji kancelarije OEBS tokom prošle sedmice boravili u poseti Haškom tribunalu.
Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju optužena je 161 osoba za teška kršenja humanitarnog prava na teritoriji bivše SFRJ. Postupci su okončani protiv 119 optuženih u ukupno 83 predmeta. Doneto je 60 osuđujućih i 10 oslobađajućih presuda. Postupci protiv 13 optuženika ustupljeni su lokalnim pravosudnim organima. Povučeno je 20 optužnica, a desetorica su umrla pre dolaska u Sheveningen. Posle prebacivanja u sud umrla su šestorica pritvorenika. Među njima je i najčuveniji – Slobodan Milošević.
Pritvorska jedinica u sklopu je holandskog zatvorskog korpusa. Svi posetioci prolaze visoke bezbednosne provere, a beogradskim novinarima nije bio omogućen ulaz. O režimu u zatvoru i nepoznatim podacima iz života sa druge strane zidina, novinarima je govorila Nerma Jelačić, portparol tribunala.
„Prosečna starost pritvorenika iznosi 57,4 godine. Od visokog ili niskog krvnog pritiska kao i od srčanih smetnji pati 66 odsto pritvorenika. Kostobolju, artritis ili reumu ima 34 procenta, dok čak 78 odsto pritvorenika ima problema sa viškom kilograma, uz dijabetes i holesterol. Troškovi medicinskog tretmana po svakom pritvoreniku iznose gotovo 4.000 evra godišnje. To su uglavnom visoko edukovane osobe koje do sada nisu bile osuđivane. Najviše osuđenika boravilo je ovde krajem 2004. i početkom 2005. godine”, rekla je Nerma Jelačić.
Pritvorenici su smešteni u ćelije površine 15 kvadratnih metara. Svaka ćelija ima krevet, sto, televizor, umivaonik, toalet, a zatvorenici mogu zahtevati kompjuter, doduše bez Interneta. Neke ćelije imaju ugrađene kamere. Telefoni, koji su pod nadzorom zatvorske uprave, nalaze se u hodnicima a, da bi ih koristili, moraju da kupe karticu. Jedino oni koji se sami brane imaju pravo na takozvanu privilegovanu komunikaciju, odnosno – bez prisluškivanja. Sve što se snimi ostaće u arhivi Haškog tribunala i posle zatvaranja tog suda.
Zatvorenici su zaduženi za održavanje čistoće u svojim ćelijama, kao i u zajedničkim prostorijama. O poštovanju standarda brine Međunarodni komitet Crvenog krsta koji često posećuje ovaj zatvor.
Svaki pritvorenik ima pravo na duhovnu slobodu i susrete sa sveštenikom. U zatvoru se održavaju kursevi engleskog i francuskog jezika, umetnosti, kompjutera, ali i baštovanstva. Oni uglavnom biraju da uče onaj strani jezik koji koristi veće koje im sudi. Većina je dobro savladala jezike i unapredila znanje iz informatike. Optuženici imaju pravo na najmanje jedan sat šetnje, na grupne sportove kao što su odbojka, fudbal i badminton, kao i na korišćenje teretane.
U Hagu postoji prodavnica poznata kao „Balkan šop”. U njoj se može kupiti kiseli kupus, čvarci, baklave i namirnice koje su obeležje naših prostora. U toj radnji hranu kupuju i ljudi iz bivše SFRJ koji su zaposleni u tribunalu.
„Zatvor može da primi 85 osoba, a očekuje se dolazak još dvojice. Zbog toga se višak smeštajnih kapaciteta daje pritvorenicima koji slobodne prostorije koriste za svoje arhive”, kaže Nerma Jelačić.
Zatvorenike, koji su od svojih kuća udaljeni više od 1.000 kilometara, porodica može posećivati od devet do 17 časova tokom 10 uzastopnih dana. Iza zidina zatvora svakodnevno stiže sva štampa sa prostora bivše SFRJ, a pritvorenici prate satelitski program iz bivših jugoslovenskih republika. Ćelije se otvaraju ujutro oko osam časova. Oni koji ne odlaze na suđenje vreme provode u zajedničkim prostorijama, kao i u biblioteci. U ćelije se vraćaju u 14 časova, zbog smene straže, i uveče u 20 časova.
O bezbednosti iza zidina brine 68 stražara, od čega je 59 Holanđana. Upravnik ovog zatvora je žena – Mišel Peinter.
-----------------------------------------------------------
Nema bežanja
U zatvoru u Sheveningenu nikada nije zabeležen nijedan pokušaj bekstva, napad na zgradu ili požar. Za 14 godina, nije se dogodio nijedan incident na nacionalnoj osnovi.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 26/05/2009]
