Izvor: Politika, 20.Nov.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući zakon o privatnom obezbeđenju
U Srbiji ima oko 40.000 ljudi u privatnim kompanijama, koje se bave obezbeđivanjem objekata, imovine i ljudi a pravni status im je nedefinisan
Od kada je MUP Srbije izradio Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju, na koji se čeka već 10 godina, u javnosti ne jenjavaju rasprave, osporavanja i kritike njegovih odredbi. Najčešće postavljena pitanja su da li će novi zakon smanjiti stopu kriminaliteta, povećati bezbednost i rešiti položaj zaposlenih u privatnim firmama za fizičko-tehničko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obezbeđenje. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 40.000 ljudi u privatnim kompanijama, koje se bave obezbeđivanjem objekata, imovine i ljudi, koji su naoružani. To je, prema mnogim ocenama, ravno privatnoj vojci i utiče na bezbednost zemlje. Velike su nedoumice i u vezi sa tim da li bi firme za fizičko-tehničko obezbeđenje trebalo prodavati stranim kompanijama i da li to predstavlja ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Dušan Dunđer, doktor nacionalne bezbednosti, na konferenciji prvog profesionalnog Udruženja civilne bezbednosti, održanoj u petak, naglasio je da je učešće stranog kapitala u privatnoj bezbednosti veoma bitno pitanje.
–Ne mora da znači da će stranac da zloupotrebi mogućnost da je u stanju da otkupi privatnu bezbednost i da će imati vojsku sa dugim cevima. Ali niko nam ne daje za pravo da ne možemo da pođemo od pretpostavke da to može da se desi – rekao je Dunđer.
Penzionisani general policije Goran Radosavljević Guri rekao je da država treba da razmisli da li je u njenom interesu da privatne firme, koje se bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem i imaju oružje, proda strancima, jer će „one sutra da štite državne institucije”.
Napomenuvši da nije pročitao Nacrt zakona, jer mu ga niko nije dostavio na uvid, Radosavljević je naglasio da je neophodno bolje definisati položaj radnika, koji obavljaju poslove obezbeđenja i uspostaviti bolju saradnju sa MUP-om i drugim službama, koje se bave poslovima javne bezbednosti.
–Čovek u civilu, radnik obezbeđenja bilo koje firme, može da dođe do nekih podataka do kojih ne može da dođe policajac u uniformi. Radnik obezbeđenja može lakše da uoči osobu koja nosi pištolj ili eksploziv, jer je manje upadljiv od policajca. Pitanje je kome on to da javi. Nemamo direktnu vezu sa MUP-om, niti sa nekom drugom državnom službom. Poziv na broj 92 nije rešenje – rekao je Radosavljević, inače, suvlasnik jedne od privatnih firmi za obezbeđenje.
Radosavljević je, kao opravdanje za svoju ocenu naveo primer da u jednoj od firmi za koju radi obezbeđenje, na mesečnom nivou radnici obezbeđenja otkriju oko 2.000 krađa.
Sa mišljenjem Radosavljevića o poboljšanju položaja radnika privatnog obezbeđenja složio se magistar bezbednosti Slobodan Anđelković, direktor FTO „Trag”. On smatra da je jedna od najbitnijih stvari za poboljšanje kvaliteta privatne bezbednosti u zemlji povećanje standarda radnika obezbeđenja, koji će biti motivisani da rade odgovornije svoj posao.
–Država ima interes da tih oko 40.000 radnika obezbeđenja stavi pod svoju kontrolu i svoju službu. Oni bi trebalo da imaju odgovarajuće mesto u službi nacionalne bezbednosti. Neophodno je da im se obezbedi zaštita, egzistencijalna i fizička. Oni trenutno primaju minimalnu platu, često nisu prijavljeni, nemaju nikakva prava, a od njih se traži da prođu obuku, lekarski pregled i da ovaj odgovoran i opasan posao obavljaju profesionalno. Na kraju se dešava da kadar nije kvalitetan i dorastao zadatku, koji se pred njega stavlja – tvrdi Anđelković.
On smatra da je fizička zaštita radnika obezbeđenja takođe veoma bitna i predlaže da im se da status ovlašćenog službenog lica dok su na dužnosti.
Jedna od zamerki koju su učesnici konferencije naveli u materijalu dostavljenom medijima odnosi se i na član 25 Nacrta zakona, kojim je propisano da za obavljanje poslova fizičke zaštite firme mogu da poseduju poluautomatsko oružje, pištolj kalibra devet milimetara, kod kojeg se jednim povlačenjem može ispaliti samo jedan metak. Određeno je da firma ne može imati više komada vatrenog oružja od broja jedne polovine zaposlenih radnika koji imaju licencu.
–Ograničavanje posedovanja dugih cevi samo će povećati kriminal. Pljačkaši koriste automatsko oružje, a u poslednje vreme i ručne bacače i eksplozivne naprave. Potpuno je neprofesionalno uskratiti radniku obezbeđenja pravo na odgovarajuću nužnu odbranu. Napominjemo da duge cevi služe prvenstveno kao psihološko preventivno sredstvo, čije posedovanje kod zaposlenih utiče na veće samopouzdanje – smatraju učesnici konferencije.
Oni su naveli i da nije rešenje jednoj polovini radnika dati oružje, a drugoj ne.
–Ako je svrha smanjenje broja oružja, to se rešava na potpuno drugačiji način – po nivoima bezbednosti i kontroli, registraciji takvih agencija i preduzeća. Francuska recimo sa 87 miliona stanovnika godišnje izda samo pet licenci za obavljanje poslova bezbednosti. Nabavka oružja trebalo bi da se obavlja po odobrenju MUP-a za kratke cevi, a da za duge cevi bude potrebna i saglasnost vojske – navedeno je u materijalu.
Danijela Vukosavljević
-----------------------------------------------------------
Nacrtom zakona definisana ovlašćenja radnika
Nacrtom zakon o privatnom obezbeđenju, između ostalog, uvedeno je licenciranje firmi koje se bave fizičko-tehničkim obezbeđenjem i njihovih zaposlenih. Predviđeno je da licence, na predlog MUP-a, izdaje Agencija za poslove privatnog obezbeđenja. Određeno je koji su to tačno poslovi privatnog obezbeđenja i koji uslovi treba da budu ispunjeni za dobijanje licence. Definisani su i načini obavljanja poslova privatnog obezbeđenja, kao i ovlašćenja radnika obezbeđenja.
Prema Nacrtu, radnik obezbeđenja, između ostalog, ima pravo da zadrži osobu koju je uhvatio u vršenju krivičnog dela, da upotrebi sredstva za vezivanje, fizičku snagu i vatreno oružje.
objavljeno: 21/11/2010
.jpg)
