Izvor: Blic, 27.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bunari i mulj gutaju ljude
Bunari i mulj gutaju ljude
Davljenje Dragana Ristića (19) iz Donjeg Trebašinja kod Vranja, čije se kupanje tragično završilo na Preobraženje, 19. avgusta, povećalo je spisak žrtava obližnjeg Aleksandrovačkog jezera. Ovo veštačko jezero godinama i decenija izaziva strahopoštovanje Vranjanaca, posebno meštana okolnih sela Aleksandrovac i Kupinince. Prema svedočenju Staniše Jovanovića iz Zlatokopa, Aleksandrovačko jezero je od 1963. godine, kada je i nastalo, odnelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sedam, pretežno mladih života.
- Čak i najbolji plivači izbegavaju da doplivaju s jedne na drugu obalu. Jezero je kod brane duboko petnaestak metara. Korito jezera više od 300 godina koristilo je meštanima okolnih sela za kopanje zemlje, od koje je pravljena veoma kvalitetna cigla. Mislim da je voda prekrila dosta dubokih bunara, pa je moguće da plivačima prete i virovi - rekao je Jovanović.
Aleksandrovačko jezero je prilično zapušteno. Ribolovci muku muče zbog žabokrečine i gustog vodenog rastinja, a o mulju da se i ne govori.
- Pravo da vam kažem, iako sam dobar plivač, izbegavam da se otisnem prema sredini jezera. Inače, u jezeru ima velikih primeraka šarana i amura. Ima riba teških i preko 20 kilograma. Kada bi jezero bilo uređenije, možda bi bilo manje tragičnih događaja - priča pecaroš Stojanča Mitić.
Po nesrećama ne zaostaje ni Borsko jezero, u kojem se svake godine udavi po neko od kupača. I kada je većina pomislila da će ovogodišnja sezona proći bez žrtava, u toku proteklog vikenda jezero je progutalo dva mlada života. Najpre se u petak udavio Boban Paunović iz sela Rašanac kod Petrovca na Mlavi, a u nedelju se dogodila nova tragedija. Devetogodišnji Marko M. Lukić, koji je na gradsku plažu Borskog jezera došao sa starijim bratom i majkom, nestao je u vodi.
On se kupao s gumom za plivanje, a onda je u jednom trenutku ovo pomagalo odbacio i nastavio da se zabavlja u vodi. Niko nije primetio kada je nestao u dubini. Na molbu majke iz vode ga je izvadio Vladimir Petrović, student Fakulteta za fizičko vaspitanje u Beogradu.
Tek tada počelo je ozbiljnije da se postavlja pitanje šta je sa Službom za spasavanje. Na Borskom jezeru plaže imaju ustanova za smeštaj predškolske dece 'Bambi', DP 'Brestovačka banja', Hotel 'Jezero' i Auto-kamp. U Hotelu 'Jezero' ističu da imaju profesionalnog spasioca, ali da se gosti retko kupaju na hotelskoj plaži. U DP 'Brestovačkoj banji', koja gazduje gradskom plažom, imaju profesionalnog spasioca, ali nemaju novca da ga plate, pa on radi kao konobar. Profesionalnih spasioca nema ni na plaži Auto-kampa, pa tako ispada da o kupačima niko ne brine.
- Tražiću da se na dnevni red sednice IO SO Bor postavi pitanje službe spasavanja. Nedopustivo je da nam se ovakve stvari događaju - kaže Radoica Trailović, član Opštinske vlade i stečajni upravnik u SPC 'Mladosti', koji gazduje hotelom na jezeru.
Najčešće žrtve su neplivači i deca koja dolaze na đačke ekskurzije, mada stradaju i profesionalci. Tako su se 1986. godine utopila dva ronioca, Miroslav Cvetanović i Ibrahim Halovač. Oni su ronili po Borskom jezeru, tražeći ženu za koju je osumnjičeni govorio da ju je ubio i bacio u vodu. Ta žena nikada nije pronađena.
- Dubina Borskog jezera je oko 50 metara. To je veštačka tvorevina u kojoj nema virova ni bunara. Po dnu ima dosta mulja, na pojedinim mestima i do pet metara. Na površini je voda topla, sada je 22 stepena, ali na dubini opada. Tako je na 30 metara samo šest stepeni. Plaže su betonirane i ne spuštaju se naglo u vodu. Ipak, trebalo bi da se ograde i da se obeleži dokle mogu da idu neplivači, a dokle plivači - ističe Saša Rančić, član Ronilačkog kluba 'Rok end ajs', koji je iz vode Borskog jezera izvadio Bobana Paunovića. S. M. - N. A.
