Izvor: Politika, 15.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisanje političkih presuda
Zahtev se podnosi okružnom sudu a mora da sadrži podatke osobe čija se rehabilitacija predlaže i dokaze o opravdanosti zahteva
Na ročištu održanom 9. aprila ove godine, unuku Dragoslava Draže Mihailovića uručena je kopija diskete na kojoj se nalazi celokupna dokumentacija koju je pribavio Okružni sud po podnošenju zahteva za rehabilitaciju vojnog ministra u Kraljevini Jugoslaviji. S obzirom na to da je dokumentacija izuzetno obimna, unuku nekadašnjeg četničkog vojvode, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inače podnosioca zahteva, ostavljeno je vreme da se sa njom upozna posle čega će sudsko veće zakazati termin ročišta.
Da bi prikupio svu potrebnu dokumentaciju za početak postupka rehabilitacije koja je izazvala veliku pažnju, sud se 26. januara 2007. godine, nepunih dva meseca pošto je Mihailovićev unuk podneo zahtev, obratio Istorijskom arhivu. Iz ove ustanove, sudu je dostavljeno obaveštenja da ne poseduje traženu dokumentaciju. U „istraživačkom pohodu”, sud se potom obratio Vojnom arhivu koji mu je, nedugo potom, dostavio disketu na kojoj se nalazi 6.500 strana sudskih spisa i dokaza. Od tada je sud u više navrata pozivao Vojislava Mihailovića da preuzme kopiju diskete. Svi pozivi, međutim, vraćali su se kao neuručeni. Poslednji poziv unuku četničkog vojvode upućen je preko sudskog dostavljača.
Zakonom o rehabilitaciji, uređena je rehabilitacija lica koja su sa i bez sudske ili administrativne odluke lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imali su prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju može da podnese svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, a pravo na njegovo podnošenje ne zastareva. Postupak rehabilitacije i pribavljanje dokaza oslobođeno je svih taksi i troškova. Rehabilitovana osoba se, prema zakonu, smatra neosuđivanom, a pravo na naknadu štete i pravo na povraćaj konfiskovane imovine biće uređeno posebnim zahtevom.
– Zahtev za rehabilitaciju podnosi se okružnom sudu prema mestu prebivališta, odnosno sedištu podnosioca zahteva ili mestu gde je izvršen progon ili nepravda. Zahtev sadrži podatke osobe čija se rehabilitacija predlaže i dokaze o opravdanosti zahteva. Ukoliko podnosilac zahteva nije u mogućnosti da podnese dokaze o opravdanosti zahteva, onda se uz ovaj dokument podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da posluže za bližu identifikaciju žrtve i događaja. U takvim situacijama sud, pre odlučivanja o zahtevu, pribavlja potrebna dokumenta i podatke od nadležnih organa i organizacija, koji su dužni da ih dostave u roku od 60 dana – navodi Ramićeva.
Obrazloženim rešenjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju. Rešenjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju, sud utvrđuje da je odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovane osobe ništava od trenutka njenog donošenja, kao i da su ništave pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine. Rehabilitovana osoba, smatra se ne osuđivanom. Ukoliko, međutim, u konkretnom slučaju, sudska ili administrativna odluka nije ni bila doneta, sud u rešenju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju, utvrđuje da je rehabilitovana osoba bila žrtva progona i nasilja iz političkih ili ideoloških razloga. Na rešenje o odbijanju zahteva može da se izjavi žalba Vrhovnom sudu Srbije i to u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Ministarstvo pravde, po službenoj dužnosti, svakog meseca objavljuje imena i podatke o rehabilitovanim osobama u „Službenom glasniku” Republike Srbije
Miroslava Derikonjić
-----------------------------------------------------------
Dokumentacija uz zahtev
Okružnom sudu u Beogradu do 31. marta ove godine podnet je 751 zahtev za rehabilitaciju. Od 387 rešenih zahteva 200 je usvojeno. Sud postupa po svim podnetim zahtevima, međutim, problem predstavlja to što ovaj predlog često ne prati potrebna dokumentacija i dokazi o njegovoj opravdanosti. Dokumentaciju koja nedostaje, sud pribavlja po službenoj dužnosti, pa se tim povodom najčešće obraća Bezbednosnoinformativnoj agenciji, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu. Podnošenje potrebne dokumentacije uz zahtev svakako bi ubrzalo postupak odlučivanja – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
-----------------------------------------------------------
Rehabilitacija poznatih
• Borislav Pekić, istaknuti književnik
• Žanka Stokić, glumica
• Andrija Hebrang, visoki politički zvaničnik Hrvatske i Jugoslavije tokom i posle Drugog svetskog rata
• Slobodan Jovanović, jedan od vodećih srpskih pravnika i intelektualaca
• Momčilo Ninčić, nekadašnji ministar inostranih poslova u izbegličkoj Vladi Kraljevine Jugoslavije
• Dragoslav Mihailović, književnik
• Đoka Dunđerski, vojvođanski industrijalac i veleposednik
• Anton Šuster, limar na dvoru Karađorđevića, koga su partizani streljali u jesen 1944. godine
[objavljeno: 16/08/2009]
.jpg)
