Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2016, 18:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bramerc traži da Šešelj bude osuđen ili da mu se ponovo sudi

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je danas od apelacionog veća da poništi oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i osudi ga za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH ili da naloži ponavljanje celog suđenja.

U najavi žalbe, koju je Tribunal danas objavio, Tužilaštvo ocenjuje da je oslobađajuća presuda "nerazumna" i "neobrazložena".

Prvostepeno sudsko veće, prema Tužilaštvu, propustilo je da razmotri mnoge važne dokaze, da se izjasni o ključnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pitanjima i da navede na kojim je pravnim propisima zasnovalo oslobađajuću presudu.

Mnoge greške koje su sudije počinile u potpunosti obezvređuju čitavu prvostepenu presudu, tvrde tužioci. Kao najznačajnije greške, oni navode to što je veće ustanovilo da nije bilo sistematskih i raširenih napada na civile uprkos opsežnim dokazima.

Takođe, prvostepeno veće je, po tužiocima, pogrešilo kada nije odbacilo, već usvojilo Šešeljev argument da nije bilo progona civila, već da su oni bežali iz ratnih zona i da su autobusi kojim su prevezeni bili obezbeđeni kao "humanitarni gest".

Tužilaštvo naglašava i da su sudije potpuno zanemarile njegove dokaze o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je Šešelj učestvovao, ne razmotrivši dokaze o obrascu zločina i nameri koju je Šešelj delio sa ostalim učesnicima.

U drugoj osnovi za žalbu, Tužilaštvo ocenjuje i da je prvostepeno veće pogrešno protumačilo činjenice, zbog čega je ceo postupak nepropisan i pravda nije zadovoljena.

"Na osnovu celog dokaznog materijala, razumno veće nije moglo zaključiti da nisu dokazani zločini protiv čovečnosti: da optuženi nije odgovoran za te zločine kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu: da optuženi nije podsticao zločine: da nije pomagao i podržavao zločine koje su šešeljevci počinili: da nije sam fizički počinio zločine progona, deportacije i prisilnog premeštanja i, na kraju, da nije krivično odgovoran", pišu tužioci u najavi žalbe.

Na kraju, glavni tužilac Serž Bramerc traži da žalbeno veće poništi prvostepenu presudu i Šešelja proglasi krivim i osudi.

Kao alternativno rešenje, Bramerc traži da se presuda poništi, a čitavo suđenje Šešelju ponovi.

U dogledno vreme, haško Tužilaštvo podneće sudu celu žalbu i detaljnije obrazložiti njene osnove.

Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta oslobodio krivice Šešelja. Za oslobađanje su glasali predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti i sudija Mandaje Nijang, dok je sudija Flavija Latanci imala suprotno mišljenje da bi Šešelja trebalo osuditi.

Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Presudom je utvrđeno da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.

Potvrđeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačka.

Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.

Presudom je utvrđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.

Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.

Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...