Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv korupcije na prvom mestu
Republičko javno tužilaštvo izvršiće kontrolu rada svih tužilaštava, a prevashodno onih u kojima je broj odbačenih krivičnih prijava za koruptivna dela izuzetno veliki
Prema rečima Slobodana Radovanovića, v. d. republičkog javnog tužioca, u predstojećim kontrolama pod lupom će se posebno naći prijave podnete zbog pranja novca i primanja mita. U razgovoru za „Politiku”, Radovanović otvoreno priča o postupku protiv bivših funkcionera fudbalskog kluba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crvena zvezda, o tome zašto se na listi osumnjičenih za nezakonitu privatizaciju „Sartida” nisu našla imena bivših političkih funkcionera, o tome da postoji sumnja da su delovi „predmeta Ćuruvija” namerno sakrivani, o ubistvima Branka i Pavla Bulatovića, korupciji koja „jede” Srbiju...
Tužilac je radni vek počeo u kragujevačkom sudu, a nastavio ga u tamošnjem opštinskom i okružnom tužilaštvu. Imenovan je za specijalnog tužioca jula 2005. godine. Dve godine kasnije, po isteku mandata, imenovan je za v. d. republičkog javnog tužioca.
Javnost vam zamera da ste zahteve za proširenje istrage protiv Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića podnosili uvek neposredno pred odluku o ukidanju pritvora, ali i da se na udaru za sada, zapravo našla samo Crvena zvezda. Kako reagujete na ovakve optužbe?
Na žalost, zaista može da izgleda da zahteve za proširenje istrage podnosimo neposredno pred sudsku odluku, ali tvrdim da je to čista koincidencija. Nekada su rokovi za prikupljanje dokaza prekratki, pa je to razlog ovakvih postupaka tužioca. Ne stoji tvrdnja ni da se proveravaju samo ugovori u Crvenoj zvezdi. Intenzivno se radi na proveri još nekih spornih ugovora i osoba za koje postoji sumnja da su, sklapanjem ovakvih ugovora, nezakonito prisvojili novac. Zbog provera koje su toku, ne želim da govorim o kojim se klubovima i osobama radi.
Džajićeva supruga je zaposlena u Republičkom javnom tužilaštvu...
Koleginici ne može da bude minus činjenica da se protiv njenog supruga vodi postupak. Zasmetala mi je jedino činjenica da je tužilac iz naših redova kritikovao rad Tužilaštva i svoje kolege. To je ono što, po mom mišljenju, nije u redu.
Posle hapšenja trojice bivših rukovodilaca Crvene zvezde i provere finansijskog poslovanja klubova, aktuelizovana je priča o ubistvu Branka Bulatovića, nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza SCG. Ima li Tužilaštvo nekih novih saznanja u vezi sa ovim slučajem? Da li ste makar na korak bliže otkrivanju ubice?
Taj slučaj je još u operativnoj fazi. Tužilaštvo prati rad na ovom slučaju i upoznato je, praktično, sa svakim korakom policije. Ako se na nečemu radi, onda se može biti samo na korak bliže otkrivanju istine, a da li ćemo doći do konačnog rezultata teško je reći.
Govorili ste da bi ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, uskoro moglo da bude rešeno. Da li se na osnovu slučaja Branka i Pavla Bulatovića može da zaključi da na rasvetljavanju ovih ubistava radite zajedno sa kolegama iz Crne Gore?
Istina je, postoje pomaci u otkrivanju ubistva Pavla Bulatovića. Dok sam bio u Specijalnom tužilaštvu, bio sam na korak od angažovanja međunarodnih eksperata iz inostranih laboratorija. Sada je na kolegi da to završi. Saradnja između srpskih i crnogorskih istražnih organa je, hvala bogu, uspostavljena. Međutim, sve zavisi od konkretnog slučaja. Sada imamo potpisane ugovore o saradnji sa Crnom Gorom, ali je ona bila aktuelna i pre potpisivanja ovih dokumenata. Ja sam, čak i bez potpisanih sporazuma, odlično sarađivao sa pojedinim zemljama. Na primer, Italijani su nam mnogo pomogli u vezi sa grupom koja se bavila švercom cigareta.
Spomenuli ste takozvanu „duvansku mafiju”. U javnosti su se pojavile informacije da će nekima od osumnjičenih biti ponuđen status svedoka saradnika. Koliko ima istine u ovakvim tvrdnjama?
Taj predmet je urađen tako da optužnica može da bude podignuta i bez svedoka saradnika. To je činjenica. Postoje čvrsti dokazi, tako da i bez svedoka saradnika imamo ozbiljne predmete u rukama.
Hoće li biti sprovedena istraga povodom ubistva Slavka Ćuruvije ili će se sve završiti na takozvanim istražnim radnjama, odnosno da li će imena naručilaca i izvršilaca ovog zločina zauvek ostati nepoznata?
Teško mi je da pratim taj slučaj toliko detaljno kao kada sam bio u Specijalnom tužilaštvu. Ne želim da budem pogrešno shvaćen u smislu da govorim kako je mnogo urađeno, ali da nema onoga što svi očekuju. Dokumentacija mora detaljno da se pregleda, da se sumiraju rezultati i tek tada će moći nešto više da se kaže. Ime ubice je, ako mogu tako da kažem, sporedno. Postoje indicije da ubica više nije među živima. Zato je mnogo bitnije utvrditi kako je i zbog čega došlo do ubistva. Da se otkrije ime za koga je, zbog čega i kako ubica radio.
Da li, eventualno, postoje sumnje ili saznanja da je neko od bivših rukovodilaca MUP-a taj predmet držao u fioci?
Sve ukazuje na to da su u ubistvo Slavka Ćuruvije bile umešane tadašnje bezbednosne strukture. Činjenica je da su pojedini njeni članovi mogli da utiču na dokaze koji bi danas, svakako, bili dobrodošli. Ako imamo u vidu da neko iz policije ili RDB-a, koji su tada radili u okviru MUP-a, stoji iza ubistva, onda je logično da je neko sklonio tragove koji bi najviše doprineli rešavanju ovog zločina. Dovoljno je da je neko držao deo predmeta sakriven od istražnih organa, pa da se istraga znatno uspori.
Zašto u zahtevu za sprovođenje istrage koji je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo zbog nezakonitosti prilikom privatizacije „Sartida” nema imena Nemanje Kolesara, Zorana Janjuševića i Aleksandra Vlahovića, za koje se javno spekulisalo da su učestvovali u zakulisnim radnjama?
Svako može da izađe pred javnost i kaže da je ovaj ili onaj učestvovao u nezakonitim radnjama. Meni je to, na neki način, uskraćeno zbog mesta na kojem se nalazim. Sada ih tu nema jer ne postoji dovoljan stepen osnovane sumnje da su učestvovali u nezakonitim radnjama. Nije valjda da neko misli da tužilaštvo neće da vodi postupak protiv nekoga za koga postoji dovoljan stepen izvesnosti, kako se stručno kaže, osnovane sumnje? Pregledali smo mnogo materijala, ali odgovorno tvrdim da protiv onih protiv kojih postupak nije pokrenut ne postoje dokazi.
I godinu dana posle pokušaja ubistva novinara Dejana Anastasijevića slučaj nije rasvetljen. Rekli ste da postoji pomak u ovom predmetu. Možete li konkretnije, koliko Vam profesionalnost dozvoljava, reći o kakvom se pomaku radi?
Tu je urađen čitav niz istražnih radnji. Trenutno radimo na DNK uzorcima. Očekujemo rezultate tih analiza, ali ne znam kada će to da bude. Ne radi to tužilaštvo ili sudija, već laboratorija. Uvek sam isticao, a i sada to činim, potrebu da se otkrije izvršilac ovog, da tako kažem, terorističkog akta.
U medijima je objavljena informacija da je pokrenuta istraga povodom ubistva Zorana Vukojevića Vuka? Da li je došlo do podizanja optužnice protiv osumnjičenog Aleksandra Simovića i ako nije, da li će i kada to da se desi?
Koliko znam, nije došlo do optuženja. Verovatno samo zato što je ovo delo povezano sa nekim delima i licima iz „zemunskog klana”. Pretpostavljam da je to razlog. Ne bih govorio o detaljima kako kolege iz Specijalnog tužilaštva ne bih dezavuisao u njihovom radu.
Najavili ste da će Tužilaštvo početi sa proverama odbačenih krivičnih prijava zbog korupcije. Jeste li počeli sa proverom?
Činjenica je da je u nekim tužilaštvima broj odbačenih krivičnih prijava za koruptivna dela prevelik. Ne bih govorio o kojim se konkretno tužilaštvima radi jer smo još u fazi prikupljanja preciznih podataka. Pretpostavljam da je do odbačaja prijava došlo zato što nije bilo adekvatne saradnje između policije i tužilaštva. U prvom slučaju da tužilac nije ukazivao policiji šta treba da se radi, a drugi da jeste, ali da policija nije radila ono što je tužilaštvo zahtevalo. Moramo, recimo, da utvrdimo zašto se odbacuju prijave kada je reč o pranju novca ili primanju mita.
Da li to znači da nešto sumnjate?
Ništa ne sumnjam, hoću da se uverim.
Najavljivali ste da ste ozbiljni u nameri da se obračunate sa korupcijom. Šta je do sada urađeno na tome?
Korupcija „ubija” sve pozitivne rezultate koje jedna država postigne i sobom povlači i sve oblike kriminala. Postigli smo dobre rezultate u borbi protiv korupcije u odnosu na protekle godine. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je indeks korupcije bio viši od 130, a sada je oko 70. Ministarstvo pravde radi na donošenju Zakona o nacionalnoj agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija će biti centar u koji će se „slivati” informacije i odakle će se delovanje u borbi protiv korupcije preneti i na druge državne organe. Našu borbu protiv korupcije podržava i OEBS. Dobra je stvar što je Ministarstvo pravde uradilo i Zakon o oduzimanju imovinske koristi koji je trenutno u fazi javne rasprave. Takođe su u toku intenzivne koordinirane aktivnosti Ministarstva pravde sa drugim državnim organima kako bi se precizno utvrdilo šta država još treba da učini kako bi se ispunile preporuke grupe država za borbu protiv korupcije pod nazivom „Greko”. Planirano je i da u Republičkom javnom tužilaštvu, u posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije, angažujemo finansijskog eksperta. Republičko tužilaštvo se polako uključuje i u prvostepene postupke. Činjenica je i da smo počeli da „čistimo” svoje redove. Neki ljudi su, zbog korupcije, morali da napuste tužilaštva.
Miroslava Derikonjić
----------------------------------------------------------------
Slučaj „Topčider”
Da li će tužilaštvo, zbog velikog interesovanja javnosti, imati snage da jasno kaže da li se u slučaju pogibije gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića radi o nesreći ili zločinu?
Kao što znate, zatražili smo da se uradi sudsko-medicinsko veštačenje. Kada sumiramo rezultate ova dva veštačenja, opet će morati neki tim stručnjaka usmeno da kaže kakav je zaključak. U svakom slučaju, Tužilaštvo će, kada bude imalo jasnu sliku, izaći pred javnost i reći da li je reč o nesreći ili zločinu. To se, jednostavno, ne može sakriti.
-----------------------------------------------------------------
Najopasniji finansijski kriminal i droga
Koja vrsta kriminala trenutno najviše ugrožava Srbiju?
Pored korupcije, najopasniji je finansijski kriminal. On uništava srž jednog sistema. Sve što podriva ekonomsku stabilnost jedne zemlje je izuzetno opasno. Osim toga i trgovina narkoticima izjeda savremena društva, pa i Srbiju.
[objavljeno: 26/04/2008.]
