Izvor: BKTV News, 05.Mar.2013, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolesti kapitalizma: Zamrlo zadužbinarstvo
Svetsko bogatstvo danas je „u rukama” malog društvenog sloja. Sve se više u svetu čuje da su najbogatiji spremni da se „odreknu” svog bogatstva u humanitarne svrhe. Bil Gejts, „otac” moderne informatičke ere rešen je da se odrekne 95 odsto svog bogatstva u korist siromašnih ili da podstiče znanje. Isti slučaj je i sa milijarderom Vorenom Bafetom. Želja super bogatih ljudi je da budu zapamćeni ne samo po svom bogatstvu, već i po altruizmu, kao što je svojevremeno bio Karnegi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << koji je kapital uložio u javne biblioteke širom sveta. Srbija je u proteklih 100 godina imala svoje bogataše. Primera radi, preduzimač iz Hercegovine Luka Ćelović ulagao je u zadužbine, crkve, škole, porodilišta. Braća Karić su poznati po tome da ulažu u nauku, kulturu, pismenost…
Međutim, ima dosta onih koji su poznati samo po tome što gomilaju svoje bogatstvo namećući uticaj na vlast. Bogataši u Srbiji vezivali su se za političke oligarhije i sa njima delili interese i dobit. Kada Bogoljub Karić na to nije pristao prognan je ili dogovorom oligarhija izopšten iz društva. Ali, kolo sreće se okreće. Progonitelji su sada i sami procesuirani. Podaci govore da dva miliona ljudi u Srbiji jedva krpi kraj s krajem, a blizu 700.000 njih živi ispod granice siromaštva. Oni imaju manje od 8.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, često nemaju ni za osnovne životne namirnice, a meso i kolači su im više nego luksuz.
Imovinu vredniju od 35 miliona dinara do sada je priznalo svega devet građana Srbije što je pokazatelj teške moralne i društvene mimikrije, ali i slabosti države. Prema zvaničnim podacima, bogatih u našoj zemlji ima oko 20.000. To su pravna lica koja plaćaju porez na dohodak. Nezvanično, u Srbiji ima 3 do 4 puta više, ali se oni vešto prikrivaju. Njihova godišnja primanja uglavnom premašuju 20 miliona dinara i idu do 193 miliona. Super bogataša koji su prijavili imovinu vredniju od 35 miliona dinara, trenutno, po rečima Zorana Jovanovića iz Poreske uprave ima 17 što je nekoliko puta manje. Realno u Srbiji ima i do 50 veoma bogatih pojedinaca čiji se kapital vrednuje od 10 do 100 miliona evera.
Srednja klasa je „motor” svakog urednog građanskog društva. Od 3,4 miliona radnika i penzionera u Srbiji sa platama i penzijama iznad prosečnih živi 719.679 građana, ali samo 87.000 zaradi više od 1.000 evra. Za život bez stresa potrebno je da plata bude između 110.000 i 150.000 dinara. Upravo to je razlog da je srednja klasa najviše prisutna u državnom sektoru i javnim preduzećima i bankama. Srednji sloj, koji je u Srbiji još uvek slab, drži se u najvećoj meri po strani i deluje konformistički, bez većih inicijativa za promene u društvu. Za promenom žude najniži slojevi društva koji čine većinsko glasačko telo, ali i oni super bogati koji utiču na tokove politike i vlasti u Srbiji. Siromašenje Srbije najviše koriste najbogatiji i bankarske strukture sa centralama u inostranstvu. Mediji ukazuju da stranim bankarima ne smeta mnogo naša loša ekonomska situacija, niti besparica koja je pritisla građane. Glavni razlog je dobra zarada koju zgrću na našoj nesreći.
Tomislav Kresović
Tweet
