Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojović 17 godina kasnije ocrnjen
Podizanje optužnice Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore, kojom se devetorici okrivljenih, među kojima je i Boško Bojović, nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Crne Gore, na teret stavlja krivično delo ratnog zločina, uzburkalo je duhove i u Crnoj Gori i u Srbiji
Dok crnogorski pravosudni organi smatraju da je podizanjem optužnice stavljena tačka na slučaj iz 1992. godine kada je iz Crne Gore deportovano 79 lica, Srba i muslimana, državljana Bosne i Hercegovine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << advokati optuženih, od kojih je nekolicina u Srbiji, ovakav potez Tužilaštva smatraju „pravnim nonsensom”.
– Pod punom odgovornošću tvrdim da se o ovom događaju ne zna ništa više nego 1992. godine. Događaj se, pod pretpostavkom da može da ima nacionalističku dimenziju, još tada našao pred crnogorskom skupštinom. Jedan od tamošnjih policijskih funkcionera dao je detaljan izveštaj o događaju koji je razmatran pred skupštinom. Zanimljivo je da o izveštaju nije donet nikakav zaključak, ali se može konstatovati da nije bilo inicijative za utvrđivanje bilo čije odgovornosti. Izveštaj je, prosto rečeno, samo „primljen k znanju” – objašnjava Vladan Vukčević, jedan od branilaca prvooptuženog Boška Bojovića.
Prema njegovim rečima, novi podaci o konkretnom događaju nisu prikupljeni, što crnogorske pravosudne organe nije sprečilo da prošle godine „krenu u formalni postupak ne bi li čitavom događaju bila data legalna forma”. Vrhovno državno tužilaštvo, Odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina, podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv šest osoba. Istraga je ubrzo pokrenuta, a između ostalih, u svojstvu svedoka, saslušan je i Boško Bojović, koji je u vreme sporne deportacije, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, bio na čelu crnogorske tajne službe. Pred istražnim sudijom Bojović je ispričao sve što mu je poznato o tom događaju. Bivši načelnik tajne službe, koji je u svojstvu svedoka, kako zakon nalaže, bio u obavezi da govori istinu, objasnio je da nikada u opisu poslova službe kojom je rukovodio, nije bilo zahteva za bilo kakvim deportacijama. Pojasnio je da u ovom slučaju on ne snosi nikakvu odgovornost, ističući da veruje da je to i bio razlog zbog kojeg je i narednih nekoliko godina obavljao istu funkciju.
– Malo pošto je Bojović saslušan kao svedok, istražni sudija Višeg suda u Podgorici sa zamolnicom dolazi u Beograd s namerom da u prostorijama Specijalnog suda sasluša Bojovića, ali sada kao osumnjičenog. Ne isključujem mogućnost i pravo tužioca da se priseti posebnih okolnosti i da tuži, iako je Bojović prethodno bio saslušan u svojstvu svedoka. Ali, postoji zakonska procedura koja podrazumeva da iskaz koji je lice dalo kao svedok, mora biti izuzet iz sudskih spisa i ne sme da se koristi kada isto to lice saslušavate kao okrivljenog.
– Postavili smo ovo pitanje i konstatovali da u odnosu na Bojovića nije ni stavljen zahtev za sprovođenje istrage. Zapravo, stavljen je samo predlog da se istražni sudija saglasi da se u odnosu na njega istraga uopšte ne sprovodi jer je tužilac, navodno, imao dovoljno dokaza da ga neposredno optuži – navodi Radiša Roskić, drugi Bojovićev branilac.
Prema njegovim rečima, istražni sudija, nije prihvatio ovakav predlog tužilaštva, nego ga je smatrao zahtevom za proširenjem istrage. Petorici okrivljenih (jedan je u međuvremenu preminuo) uručeno je rešenje o sprovođenju istrage predviđeno crnogorskim krivičnim zakonom koji je na snagu stupio 2004. godine, a delo je počinjeno 12 godina ranije.
– Još je opasnija činjenica da se u vezi sa dopunskim zahtevom za sprovođenje istrage protiv četiri lica postupa po saveznom zakonu. Nezamislivo je da se deo postupka vodi po jedom, a deo po drugom zakonu. Posle sprovedene istrage, Tužilaštvo, 19. januara, podiže optužnicu što je pravo i profesionalna procena tužioca. Međutim, uz optužnicu, okrivljenima i braniocima dostavljeno je i rešenje o određivanju pritvora, Znači, posle 17 godina, krivično veće je došlo do zaključka da su nastupili razlozi zbog kojih se okrivljenima mora odrediti pritvor. Posle svega, stiče se utisak da je namerno stvorena atmosfera da se to suđenje, u stvari, nikada ne održi. Okrivljenima se dostavlja optužnica i određuje se njihovo hapšenje iako ih niko nije dirao prethodnih 17 godina. I okrivljeni, praktično, prvo treba da odu u zatvor, a tek potom da razmišljaju da li procesuiranje okrivljenih treba dovoditi u vezu sa raspisivanjem izbora u Crnoj Gori ili da su oni žrtva izvesne političke nagodbe – objašnjava Vukčević.
Miroslava Derikonjić
------------------------------------------------
Optužnica
U optužnici crnogorskog Vrhovnog državnog tužilaštva pored Boška Bojovića, su i Milisav Marković, nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti, Radoje Radunović, načelnik sektora za poslove bezbednosti Službe državne bezbednosti u Herceg Novom, Duško Bakrač, operativni radnik u Sektoru ove službe, Božidar Stojović, rukovodilac Sektora za poslove službe državne bezbednosti u Herceg Novom, Branko Bujić, načelnik Centra bezbednosti u Baru i Sreten Glendža, načelnik Odeljenja bezbednosti Ulcinj. Na teret im se stavlja da su tokom maja 1992. godine u Podgorici, Herceg Novom, Baru i Ulcinju, „nezakonito preselili civilno stanovništvo, državljane Bosne i Hercegovine, muslimanske i srpske nacionalnosti koji su imali status izbeglica”. U optužnici se navodi da su okrivljeni to uradili izvršavajući naredbu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, sada pokojnog Pavla Bulatovića.
------------------------------------------------
Milo Đukanović kao svedok
U svojstvu svedoka, 21. juna prošle godine, istražni sudija je saslušao i Mila Đukanovića, premijera Crne Gore. Između ostalog, Đukanović je posvedočio da zbog protoka vremena ne može da se seti svih detalja u vezi sa predmetnim događajem, kao i da je za događaj saznao na sastanku najviših političkih rukovodilaca u Crnoj Gori. Crnogorski premijer je rekao da je čuo da je na primorju vršeno privođenje, da su obavljani informativni razgovori za tim licima i to po spiskovima koji su dobijani od strane državnih organa Bosne i Hercegovine ili Republike Srpske. Tvrdio je da niko za ovakve postupke nije imao saglasnost vlade i njega kao predsednika, a da je problem okrivljenih „ako su mislili da pošto imaju saglasnost ministra imaju i saglasnost vlade”.
Iako je svedočio u istrazi, Đukanović se u ovoj ulozi neće pojaviti pred sudskim većem, s obzirom na to da ga sadašnjim aktom tužilac nije predložio za svedoka.
[objavljeno: 08/02/2009]
