Izvor: Politika, 15.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogati se brane iz fotelje
Jemstvo se može dati u novcu, hartijama od vrednosti, dragocenostima ili nekretninama koje sud zadržava ako optuženi zloupotrebi slobodu
Vrhovni sud Srbije prošle nedelje je odlučio da uz basnoslovnu sumu, položenu kao jemstvo, iz pritvora pusti advokata Nemanju Jolovića i biznismena Milinka Brašnjovića, koje optužnica tereti da su bili vodeći članovi „stečajne mafije”. Njihove porodice položile su u sudski depozit po 100.000 evra, s tim što je za Jolovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preuzeta i hipoteka nad stanom vrednim 10 miliona dinara.
To je najsvežiji slučaj da je sud prihvatio da dozvoli odbranu sa slobode onima koji to mogu da plate.
Kao garanciju da slobodu neće iskoristiti da pobegnu, optuženi pored novca sudu predaju i svoj pasoš. Prihvataju i obavezu da se redovno javljaju najbližoj policijskoj stanici i da ne napuštaju mesto u kojem žive.
– Jemstvo se može dati polaganjem gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili stavljanjem hipoteke na nepokretnosti. Ako okrivljeni pobegne, donosi se rešenje da položena vrednost pripadne pravosudnom budžetu – objašnjava za „Politiku” Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Jemstvo se, prema zakonu, ne može dati u slučajevima kada je pritvor obavezan, odnosno, kada postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni počinio krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od 40 godina ili kada je optuženom prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora od pet ili više godina.
– Sud nikada ne zahteva jemstvo. Inicijativa ne potiče od državnog organa već od okrivljenog ili nekih trećih lica. Jemstvo može da pruži sam okrivljeni ili neko drugi to može da učini za njega. Minimalni i maksimalni iznos jemstva nije određen zakonom, ali su data merila koja će se uzeti u obzir kod određivanja iznosa jemstva. To su težina krivičnog dela, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje – kaže Ivana Ramić.
U sudskoj praksi je bilo slučajeva da je sud prihvatao jemstvo od 1.000, 2.000 ili 5.000 evra, kako bi dozvolio odbranu sa slobode nekoj osobi optuženoj za razbojništva. Mnogo su poznatiji primeri u slučajevima organizovanog kriminala, gde sud nekad odbija da, kao zalog za slobodu, prihvati jemstva od više stotina hiljada evra. Tako je nedavno odbijena ponuda advokata Bojane Bajrušević, osumnjičene u istrazi protiv takozvane „duvanske mafije”. Ona je bila spremna da sa 350.000 evra garantuje da će se pojaviti pred sudom, ukoliko bude van snage stavljena međunarodna poternica. Sud je u obrazloženju odluke naveo da onaj ko nudi jemstvo mora biti lično prisutan kada to radi.
Najveći iznos koji je u Srbiji ponuđen kao jemstvo predao je Jezdimir Vasiljević, vlasnik piramidalne štedionice „Jugoskandik”, optužen za zloupotrebe službenog položaja. Da bi mu bilo dozvoljeno da na suđenje dolazi od kuće, a ne iz pritvora, gazda Jezda je pod hipoteku stavio kuću na Dedinju, vrednu milion maraka. Kada se 2004. godine nije odazvao na četiri sudska poziva da prisustvuje suđenju, jemstvo je aktivirano i kuća mu je oduzeta.
Slobodan Milošević, bivši predsednik SRJ, nudio je 2001. godine dve kuće, u Užičkoj i u Tolstojevoj ulici, kao garanciju da neće pobeći, dok je u Srbiji bio u pritvoru kada je protiv njega pokrenuta istraga zbog pljačke saveznog budžeta. Sud nije prihvatio njegovo jemstvo, smatrajući da je iznos koji je proneveren u aferi poznatoj kao „Kipar” višestruko veći od ponuđene kaucije.
Njegova supruga Mira Marković, osumnjičena za nezakonito rešavanje stambenog problema dadilje njenog unuka, jemstvo je ponudila preko posrednika za ukidanje poternice, kada je Milošević umro. Sud je prihvatio da za iznos od 15.000 evra stavi van snage međunarodnu poternicu, kako bi 2006. godine došla mužu na sahranu. Mira Marković nije se pojavila na na sahrani, niti pred sudom, pa je jemstvo zadržano.
Ponuda jemstva od 100.000 evra odbijena je prošlog jula biznismenu Sekuli Pjevčeviću, jednom od optuženih u procesu poznatom kao „stečajna mafija”. Sud je smatrao da težina krivičnog dela za koje je Pjevčević optužen prevazilazi iznos ponuđenog jemstva.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 16/02/2008]
