Izvor: Blic, 29.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Blic' mi daje nadu da mi je sin živ
'Blic' mi daje nadu da mi je sin živ
Miloš Predojević iz Banjaluke bezuspešno traga za sinom Zoranom (34) sa kojim se poslednji put čuo telefonom 1995. godine.
Ono što zna jeste da je Zoran tada krstario belim svetom. Donedavno od Zorana nije bilo ni traga ni glasa. Jedna fotografija je nesrećnom čoveku vratila nadu da mu je sin živ.
Miloš tvrdi da je sina prepoznao na snimku pripadnika vojne policije u akciji posle eksplozije kamiona u Kolumbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je 2. avgusta 1999. godine objavljena u 'Blicu'. Na fotografiji, koja je preuzeta od agencije Rojters, vidi se momak u uniformi na uviđaju posle eksplozije kamiona, napunjenog sa 100 kilograma eksploziva, u kojoj je poginulo devet, a ranjeno 38 ljudi.
- Siguran sam da je to moj sin Zoran. Lice, telo, kako stoji, sve to je njegovo. Čak i sat na ruci. Znam taj sat, poklonio sam mu ga kad je bio u vojsci, ovde u Beogradu - priča Miloš.
- Zoran je u novembru 1990. godine otišao za Kanadu. Tada smo živeli u Zagrebu - on, moja supruga Vukosava i ćerka Mirela. U Kanadi smo imali jednu rođaku, i kod nje je otišao. Bilo je sve u redu, uskoro je našao stan, radio je privatno, nije imao stalno zaposlenje, ali mu je bilo dobro. Čuli smo se svakog meseca, bio je vezan za porodicu, naročito za majku. Jedini problem mu je bio što je odvojen od nas. Brinuo ga je rat ovde, naše preseljenje u Banjaluku. Poslednji put nas je pozvao pred Novu godinu 1996. Zvučao je dobro, ništa nije slutilo na nešto loše. Posle Nove godine, otišli smo za Beograd kod mog strica. Bio sam zaprepašćen kada mi je on rekao da mu se Zoran javio iz Pariza i da je odlučio da ode u međunarodnu vojsku. Znam da je voleo da bude vojnik, ali nikad ne bih pomislio da bi on mogao da uradi tako nešto. Od tada nam se više nije javio. Devet godina o njemu nismo čuli ništa, ne znamo gde je, šta radi, ne znamo ni da li je živ - priča Miloš.
- U agoniji smo, razboleli smo se od brige. Pre dve godine, prijatelji su nam poslali stranu 'Blica' na kojoj je objavljena ta fotografija. Upoređivali smo je sa njegovom poslednjom slikom koju nam je poslao iz Kanade. Siguran sam da je to on - kaže Zoranov otac.
- Nismo pokušavali da ga pronađemo preko policije, Interpola, ambasada... Plašio sam se da bih tako mogao da mu nanesem veće zlo, da mu napravim problem koji mu možda nije potreban. Ko zna u kakvoj je situaciji. Čuo sam da se ugovori za međunarodne trupe potpisuju na deset godina. Možda za to vreme i ne sme da nam se javi. Ne znam, ali više ne mogu da izdržim. Zato sam i došao kod vas u 'Blic', da mi pomognete ako možete. Želim da znam da li je to on, da bar saznam da li je živ - kroz suze završava ispovest Miloš Predojević. T. Marković-Subota
