Izvor: Blic, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blic feljton: Uslovi za načelnika DB-a
Nakon 5. oktobra čelnici DOS-a intenzivno su tragali su za novim načelnikom Državne bezbednosti. Pre nego što je, na predlog Gorana Svilanovića, na taj položaj imenovan Goran Petrović, za rukovodioce DB-a gotovo su već bili postavljeni drugi kandidati. Prvi od njih je Radoslav Lukić.
Mada je važio za prvog i veoma ozbiljnog kandidata za mesto načelnika DB-a, do njegovog postavljenja nije došlo. Lukić objašnjava zbog čega:
- Bilo je gotovo dogovoreno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preuzmem DB. Pred konačan dogovor, uoči odlaska kod premijera Zorana Đinđića, ministar policije Dušan Mihajlović ponovo me je pitao da li ima još nešto što nismo raspravili. Rekao sam mu: „Ako je uslov da budem načelnik DB-a da se tri, po vama, ključna slučaja, ubistvo Stambolića, ubistvo Ćuruvije i Ibarska magistrala, reše za 15 dana, nema od toga ništa, to jednostavno nije moguće. Ako vam je to neko od kandidata obećao, verujte da je neozbiljan i ne računajte na njega. „A", kaže Mihajlović, „onda bolje da ne idemo". Složim se, zahvalim na poverenju i konačno odustanem od ponude da se vratim u službu. To je bio razlog da sam odustanem, a suština je bila u izvesnim rezervama koje su ljudi iz Đinđićevog okruženja imali prema meni. Kada je već došlo do toga da su me gotovo izabrali za načelnika službe, mislim da je Đinđiću neko iz okoline sugerisao: „Nemoj". Znali su da sa mnom neće biti „kombinacija", da kod mene neće ulaziti ni Čeda, ni Beba, ni Janjušević. Niko koga ja ne pozovem da dođe. Nije Mihajlović sam mogao da odluči o tome. Odluka je bila na drugoj strani.
... Nepun mesec posle 5. oktobra, Zoran Đinđić je kontaktirao s još jednim potencijalnim kandidatom, nekadašnjim pomoćnikom načelnika RDB-a, koji je ujedno bio i premijerov kolega sa studija s kojim se poznavao preko 20 godina. Đinđić je imao ideju da njegov poznanik sa studija, s još jednim policajcem iz Javne bezbednosti, preuzme rukovođenje službom. Nesuđeni načelnik DB-a o razgovoru s Đinđićem kaže:
- Đinđić me je pozvao preko zajedničkog prijatelja, a susretu su prisustvovali i premijerovi saradnici. Krajnje dobronamerno sam mu odgovorio na sve što me je pitao u vezi sa službom. „Obradovao si me, uplašio sam se šta se tamo dešava", rekao je. Međutim, ubrzo saznam da mu je neko ispričao kako ja kradem informacije iz DB-a i dajem ih Miloševiću. To je bio decembar 2000. godine, pred samu Novu godinu. Iznervirao sam se i tražio da se ponovo vidim s Đinđićem. Umirio me je rekavši da zna da su to gluposti i započeo razgovor o tome da li bih ja prihvatio da budem šef DB-a? Kažem: „Ako dobro razmislim - ne bih." Onda me je direktno pitao da li mogu za 30 dana da rasvetlim Ibarsku magistralu, ubistvo Ćuruvije i ubistvo Stambolića? Kažem da ne mogu. „Onda ne možeš da budeš šef službe", kaže Đinđić, a Čeda Jovanović krene da me brani: „Ljudi, šta vam je, polako, pa čovek i ne traži to." Kažem: „Ne mogu za 30 dana da rešim, ali biće onih koji će vam reći da mogu." Sutra: Šta se desilo u Meljaku
Vršljanje po službi
Dušan Mihajlović tvrdi da je DOS-ova vlast preuzela direktan kontakt i kontrolu DB-a:
- Đinđić je imao direktne odnose sa DB-om od samog početka. Dok sam bio šef policije, video sam da su Zoran Janjušević, Čeda Jovanović i Beba Popović vršljali po DB-u. I nisu me ni o čemu obaveštavali. To je isti mehanizam kao u vreme Tita, u vreme Miloševića - lični štab, nekoliko krugova koji su nezavisni jedan od drugog. Đinđić, verovatno, nije imao poverenja u mene, ne znam zbog čega. I nikada njegova komunikacija sa MUP-om nije išla preko mene, nego preko Čede, Bebe, Vesića... Oni su direktno držali i beogradsku policiju.
Spisak političkih želja
Drastičan primer za mešanje političara u rad policije, u čemu su pokazivali zabrinjavajuće neznanje, nekada i lošu nameru, navodi Đorđe Ostojić:
- Kada sam posle 5. oktobra postavljen za načelnika SUP-a Novi Sad ideja mi je bila da angažujem samo proverene profesionalce. Međutim, postojao je neki DOS-ov ključ. Teritorija Novog Sada obuhvata 12 opština, znači 12 policijskih stanica sa načelnicima. Došli su kod mene članovi Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine, predvodio ih je predsednik Pera Ilić, i doneli mi spisak sa imenima 12 ljudi za koje su zahtevali da budu šefovi tih policijskih stanica. Sedi njih 15, i ja im kažem: „Ne može, ne interesuju me vaši dogovori." Bilo je na tom spisku profesionalaca, ali da lokalni političari postavljaju svoje aktiviste za šefove policijskih stanica, to sam odbio. Ionako je posle svaki od 12 načelnika koje sam postavio imao svoje ideje o poslu, pa se „mlati" i s njima. Sve to mi je oduzelo mesece pregovaranja, vremena, nerava, energije...
U prodaji na svim kioscima
Autori knjige „Oni su jači od nas", koju čitaoci mogu da kupe na kioscima širom zemlje po ceni od 349 dinara, jesu Miodrag Vuković i Vojislav Tufegdžić.
Vuković je od 1980. godine radio u kriminalističkoj policiji, od 1992. je bio pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, a u UBPOK-u je bio od njegovog osnivanja do 2004. godine. Vojislav Tufegdžić je dugogodišnji novinar i urednik u „Blicu". Koautor je knjige „Kriminal koji je izmenio Srbiju", te dokumentarnih filmova „Vidimo se u čitulji" i „Mafija ne ubija na Uskrs".
