Izvor: B92, 31.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blage kazne za saobraćajne nezgode
Beograd -- Kazne za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja u Srbiji uglavnom su uslovne ili minimalne zatvorske.
Prema statističkim podacima, u najvećem broju takve kazne su uslovne, dok je na kaznu zatvora veću od godinu dana osuđeno tek nešto više od jednog procenta učinilaca. Ako se ova statistika uporedi sa ogromnim brojem saobraćajnih nesreća, očito je da kazne ne deluju preventivno, kažu i sudije.
Prema raspoloživoj statistici, u 2007. godini u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bilo 1.321 presuda za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja.
Više od 60 odsto osuđenih dobilo je uslovne kazne. Ovaj procenat još je veći u pet beogradskih opštinskih sudova gde je gotovo 80 odsto kazni uslovno.
Tako učesnici u saobraćaju koji su nepoštovanjem saobraćajnih propisa izazvali nesreću u kojoj je neko teško povređen u čak 80 odsto slučajeva dobijaju takve kazne, dok je na više od godinu dana osuđeno samo jedno lice iako zakon predviđa kaznu od jedne do osam godina zatvora.
Kada je saobraćajna nesreća izazvana nenamerno, a poginulo je jedno ili više lica, kazna je ista, ali statistika pokazuje da i tada sudije dosuđuju blaže kazne.
Zakon to dozvoljava samo ukoliko se postiže svrha kažnjavanja i zbog toga je važno sagledati svaki slučaj pojedinačno, kaže sudija Omer Hadžiomerović.
"Zakon dopušta mogućnost da se nekom licu ne izrekne kazna zatvora nego da mu se izrekne uslovna osuda i to onda kada se radi o lakšim krivičnim delima i kada se može osnovano očekivati da će se na učinioca dela samim upozorenjem uz pretnju kaznom zatvora ostvariti svrha i na njega uticati da ubuduće ne vrši krivična dela", objašnjava on.
Godišnje u Srbiji u saobraćajnim nesrećama pogine oko 1.000 osoba, dok oko 17.000 osoba zadobije teške i lake povrede.
Taj trend se ne smanjuje. Zbog ovakvih podataka, sudija Omerović smatra da je važno da se javno govori i o kaznama generalno, jer je očigledno da ne deluju.
"Sudija ne treba da bude samo neko ko mehanički primenjuje zakon, on mora da razume ambijent u kome živi, da procenjuje koja su društveno opasna dela, u tom trenutku posebno opasna", smatra Omerović.
"Zbog toga te kazne mogu da variraju od perioda do perioda, nekada su ta dela manje opasna, nekada jesu. I možemo zaista da postavimo pitanje da li sudovi adekvatno reaguju svojim kaznama u smislu generalne prevencije na suzbijanje ovih krivičnih dela koja su očigledno u porastu sa vrlo teškim posledicama i to jeste zaista jedno pitanje za sudije", ocenjuje on.
Haždiomerović se nada da će formiranjem četiri apelaciona suda, umesto dosadašnjih 35 okružnih sudova, kaznena politika biti brže prilagođavana situaciji jer će se sagledavati problemi na teritoriji cele zemlje.
