Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biološki tragovi – najpouzdaniji
Priča o stoprocentnoj pouzdanosti DNK analize zasniva se na činjenici da ne postoje dva čoveka na planeti sa istim genetskim kodom, osim jednojajčanih blizanaca. Za analizu i upoređivanje molekula DNK dovoljna je veoma mala količina biološkog materijala, kao što su delić dlake ili hiljaditi deo jedne kapi krvi.
U budućem nacionalnom DNK registru, prema nacrtu zakona, naći će se genetski otisci svih punoletnih osoba koje su osuđene na kaznu zatvora preko godinu dana, ali i maloletnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su osuđeni za najteže oblike teških krivičnih dela.
– Nacionalni DNK registar ne podrazumeva bazu genetskih otisaka svih građana Srbije, već samo osuđenih lica, i to na kazne zatvora preko jedne godine. Maloletnici će imati svoj genetski kod u nacionalnoj arhivi samo ako su izvršioci najtežih zločina, a predviđeno je da postoji i registar dece izvršilaca najtežih oblika teških krivičnih dela, dakle mlađih od 14 godina, iako oni nisu krivično odgovorni. Iskustva evropskih zemalja pokazuju zabrinjavajući broj teških zločina mlađih od 14 godina, a takvih slučajeva je bilo i kod nas – rekao je za "Politiku" sudija Dragan Obradović, predsednik radne grupe za izradu zakona o nacionalnom DNK registru i predsednik Okružnog suda u Valjevu.
Još je neizvesno da li će se budući nacionalni DNK registar nalaziti u sedištu MUP-a Srbije. Postoji mogućnost da arhiva genetskih otisaka bude smeštena u Ministarstvo pravde ili u Institut za sudsku medicinu u Beogradu, ali se razmišlja i o osnivanju nacionalne agencije za DNK registar, koja bi bila potpuno nezavisna od policije i pravosuđa.
– Pitanje sedišta baze bioloških podataka je još sporno. Radna grupa se zalagala za osnivanje nacionalne agencije za DNK registar. Zakon još nije donet, iako je njegov nacrt završen još u septembru prošle godine, ali je Ministarstvo pravde nedavno najavilo da će vrlo brzo pustiti tekst zakona u proceduru – kaže Obradović.
Nacionalna baza genetskih otisaka imaće i još tri posebna registra: arhivu bioloških otisaka osumnjičenih i okrivljenih za vreme trajanja krivičnog postupka, registar nestalih lica i forenzički DNK registar u kome će se čuvati svi biološki tragovi pronađeni na "licu mesta" koji se ne poklapaju sa postojećim DNK tragovima u arhivama otisaka osuđenih i okrivljenih.
Iako je u sudovima širom Srbije već oko tri stotine slučajeva uspešno rešeno upravo zahvaljujući veštačenjima DNK molekula, naša zemlja još nema arhivu genetskih otisaka. Čak 20.000 uzoraka kostiju iz masovnih grobnica u Batajnici, BiH i na Kosmetu identifikovano je u laboratorijama u Beogradu, Tuzli, Sarajevu i Banjaluci.
U sudske anale i udžbenike kriminalistike ušao je slučaj silovanja i ubistva Helge Čevari u Subotici zbog kojeg je jedan pogrešno optuženi čovek proveo u zatvoru godinu dana. Superveštačenje bioloških tragova pokazalo je da je nevin i pušten je na slobodu, a slučaj je dugo bio nerasvetljen. Tri godine kasnije, zbog silovanja jedne žene uhapšen je Skender Memeti, a rutinskim upoređivanjem njegovih bioloških tragova sa žrtve i arhiviranih tragova nepoznatog počinioca zločina nad Helgom Čevari utvrđeno je da je reč o identičnom genetskom kodu.
[objavljeno: ]
.jpg)
