Izvor: S media, 19.Nov.2010, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH dostavila dokumente Karadžiću
Vlasti Bosne i Hercegovine su Tribunalu u Hagu dostavile oko 80 stranica dokumenata, na zahtev odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za genocid nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH 1992-95.
Većina tih dokumenata koje je Tribunal danas objavio, protokolarne je prirode.
Dokumente koje Karadžić tražio - o isporukama oružja iz inostranstva Armiji BiH 1995, uprkos embargu UN, vlasti u Sarajevu, kako su obavestile >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sud, ne poseduju ili nisu uspele da nadju.
Sredinom oktobra, pretresno veće Tribunala je dalo BiH rok od mesec dana za odgovor na Karadžićev zahtev za dostavljanje dokumenata, ocenivši da je saradnja vlasti u Sarajevu do tada bila "spora i nezadovoljavajuća".
Sarajevo je odgovorilo u roku, dostavivši Tribunalu dopise ministarstava i službi o tome da tražene materijale ne poseduju, a dostavilo je i nekoliko protokolarnih dokumenata o susretima svojih zvaničnika sa predstavnicima SAD i Turske 1994-95. godine.
Ni u jednom od tih dokumenata, medjutim, ne pominju se isporuke oružja i vojne opreme koje su, po tvrdnji Karadžića, obavljene preko aerodroma u Tuzli 1995, dok je na snazi bio embargo UN.
Mladić u Hagu do 2014.
Medju dokumentima je i strogo poverljiva diplomatska depeša tadašnjeg ambasadora BiH u SAD Svena Alkalaja o susretu ministra spoljnih poslova Muhameda Šaćibeja sa američkim ministrom odbrane Vilijamom Perijem i načelnikom Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD Džonom Šalikašvilijem (John Shalikashvilli), 19. juna 1995. u Vašingtonu.
Iz depeše proizlazi da američki sagovornici nisu povoljno reagovali na zahtev vlasti BiH za ukidanje embarga na isporuke oružja. Ministar Peri je rekao da je taj zahtev "kontraproduktivan" i suprotan drugom zahtevu vlasti u Sarajevu - da se ojača uloga Unprofora.
General Šalikašvili je bosanske sagovornike upozorio da, u slučaju ukidanja embarga, neće moći da računaju na dalju "vazdušnu podršku", piše u Alkalajevoj depeši.
Karadžić je tražio da mu vlasti BiH dostave sve izveštaje i beleške o "sastanicima predstavnika Vlade BiH sa zastupncima vlada SAD ili Turske, ili američkih privatnih organizacija, na kojima su razmatrane isporuke oružja, municije i vojne opreme na aerodrom u Tuzli izmedju 1. januara i 31. marta 1995." godine.
Stanišiš spečio Karadžića da uzme taoce
Zahtevom odbrane bili su obuhvaćeni i "svi izveštaji, fotografije i zapisnici o teretu koji su u Tuzlu isporučili avioni C-130 tokom februara i marta 1995", i svi dokumenti o prebacivanju oružja i municije iz Tuzle u Srebrenicu ili Žepu u tom periodu.
Odbrana tvrdi da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici februara i marta 1995. bili očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli koje su nadgledali Amerikanci u civilu.
Karadžić tvrdi i da je istraga Vlade Holandije u arhivama u Sarajevu otkrila dokumente koji potvrdjuju da je 40 mitraljeza, i druga vojna oprema, 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada su tada bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.
Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana je navela knjigu holandskog novinara Keisa Vibesa "Obaveštajni rad i rat u Bosni".
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; za etničko čišćenje nesrba širom BiH; za terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje vojnika Unprofora za taoce 1992-95.
Sudjenje je, početkom novembra, obustavljeno na mesec dana, da bi odbrana mogla da prouči 14.000 stranica dokumenata koje joj je optužba dostavila sa zakašnjenjem.
(Beta)
