Izvor: Blic, 11.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beže zbog dugova
Beže zbog dugova
Od 431 nestalog Beograđanina, koliko je prošle godine prijavljeno policiji, sudbina 12 stanovnika glavnog grada i dalje je neizvesna.
Od punoletnih građana čiji je nestanak prijavljen, 34 je nađeno mrtvo. Njih 33 je diglo ruku na sebe, a jedan je ubijen.
U prva tri meseca ove godine prijavljeno je 80 nestanaka, a 12 osoba, među kojima je i Maradona Lazić, koga su vršnjaci bacili s mosta u Savu, još nije nađeno.
Najbrojnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grupa nestalih su stariji maloletnici i zaposleni, starosti od 25 do 60 godina.
- Tinejdžeri beže od kuće zbog loših ocena, ljubavnih problema i nesuglasica s roditeljima, koji navodno ne razumeju njihove potrebe. Za razliku od njih, radno sposobni odlaze od kuće zbog problema s poslom, novcem, neslaganja sa supružnikom ili vanbračne veze - kaže za 'Blic' potporučnik Bisera Pavić, iz Grupe za nestale osobe Odeljenja za potrage.
Pavićeva objašnjava da tinejdžeri kada pobegnu od kuće ne ostaju na ulici, već se sklone kod nekog prijatelja i ispričaju da su došli samo da prespavaju. Na sreću, ova bekstva se najčešće završavaju povratkom kući.
Maloletnici uglavnom beže od kuće na kraju polugodišta, školske godine ili za vreme letnjeg raspusta. Ali se dešavalo da roditelji prijave i nestanak male dece, koja se jednostavno zaigraju. Tako, na primer, otac i majka jednog osmogodišnjaka nedelju dana nisu znali gde se on nalazi. Na kraju se ispostavilo da je dete sve vreme bilo u igraonicama kod Vukovog spomenika.
Pavićeva kaže da iza nekih prijava o nestanku stoje savim drugi razlozi.
- Kod Roma se događa da roditelji, ako im se ne sviđa zet za koga su po dogovoru udali svoju maloletnu ćerku, prijave njen nestanak. Zato što je maloletnica, moramo da je vratimo roditeljima, iako se ona protivi tome - kaže Pavićeva.
Zaposleni, koji su najbrojnija kategorija na listi nestalih, najčešće zameću trag zbog psihičkih problema, bolesti, gubitka posla, nemaštine, neslaganja s ukućanima ili ljubavne avanture. Dešava se da pojedinci zbog dugova fingiraju nestanak kako bi imali pokriće pred dužnicima.
- Ali ima i oni koji pobegnu od supruge i dece, jer ne žele da više imaju bilo kakav kontakt s njima. Ukućani prijave nestanak, mi nađemo tu osobu, ali ona kaže da ne želi više da vidi porodicu. Takvu osobu ne možemo da prisilimo da se vrati kući, jer je punoletna. Ima i onih koji napišu oproštajno pismo, odu, porodica prijavi njihov nestanak, a oni se posle nekoliko dana predomisle i sami vrate - objašnjava Pavićeva.
Najstariji građani uglavnom nestaju zbog bolesti i senilnosti. Ali događa se i da staraoci, koji po ugovoru o doživotnom izdržavanju brinu o takvim osobama, lažno prijavljuju njihov nestanak. Oni obično prećutkuju da je došlo do nesuglasica i da je druga strana raskinula ugovor i otišla kod familije.
- Potragu za nestalim obustavljamo tek kada pronađemo tu osobu, živu ili mrtvu, ili ako onaj ko je prijavio nestanak povuče prijavu, potpiše to i obrazloži zašto to radi. Često se dešava da roditelji prijave da im je sin nestao, a on otputovao u inostranstvo i javio im se - navodi inspektor Pavić. A. Ž. Adžić
