Izvor: Blic, 25.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beže od dugova i žena
Beže od dugova i žena
U Beogradu godišnje u proseku nestane oko 500 osoba. Prošle godine podnete su 472 prijave o nestalim osobama od kojih je 460 rešeno, dok su za prvih devet meseci ove godine policiji prijavljena 354 slučaja nestalih osoba, za kojima je potom raspisana potraga. Pronađeno je 336 nestalih. Za 10 od preostalih 18 pretpostavlja se šta im se desilo, ali još nisu pronađeni ni živi ni mrtvi.
Prema podacima SUP-a, prošle godine, 53 slučaja nestalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osoba završena su smrtnim ishodom, odnosno samoubistvom.
- Karakteristično je da se više ubijaju muškarci nego žene. Od pedeset troje, čija su tela nađena, 38 su bili muškarci, a 15 žene. Za beogradske samoubice karakteristično je i da se uglavnom na taj čin odlučuju skakanjem s mosta. Dešava se da na ogradi ostave dokumentaciju, uredno slože cipele, kapu i tašnu, a zatim skoče u reku. Nekad imamo i očevice, ali je nestanak 'na snazi' sve dok se ne nađe i ne identifikuje leš. U takvim slučajevima obaveštavamo sve rečne patrole, ali Dunav je velika reka i dešava se da leš ispliva tek posle nekoliko godina. Policijski, imamo i slučaj nestanka osobe iz 1964. godine, koja je sudski proglašena mrtvom, ali leš već 40 godina nije nađen - kaže za 'Blic' Bisera Pavić, stariji zastavnik u Odseku za potrage za nestalim osobama. Prema njenim rečima, među osobama, čiji je nestanak okončan samoubistvom, najviše je onih starijih od 40 godina, dok je dvadeset četvoro starije od 60 godina.
- Ostave i oproštajnu poruku: 'Idem da se udavim', ali dok se leš ne nađe, nekad prođu i dve godine.
Težak život, stres, bolest nateraju osobe na takav čin, kaže Pavićeva. Prema njenim rečima, ima i lažnih samoubistava. Jedan čovek nije ostavljao oproštajne poruke već cele oproštajne sveske. Dva puta za godinu dana sa detaljnim uputstvom kako da ga sahrane. Odlazio je da se ubije. Oba puta se posle mesec dana vraćao supruzi.
Osim lažnih samoubistava, ima i lažnih nestanaka.
- Muž se uvali u dugove. Poverioci počnu da dolaze na vrata i traže pare, a on onda nestane. Žena prijavi slučaj, a poveriocima kaže: 'Pitajte policiju, i ona ga traži'. Dešavalo se i da devojka sa ocem dođe da prijavi slučaj 'nestanka' budućeg muža. Kažu, eto ispratili ga na avion, otišao u inostranstvo i više se ne javlja, a svadba spremljena, pa ako bi policija mogla da ga nađe. Obećao je da će da se ženi - navodi Pavićeva.
Od trenutno 18 osoba za kojima se traga, 11 su starije od 65 godina, što ukazuje na senilnost.
- Srećan ishod je kad nađemo stariju osobu živu, iako čak ne zna ni kako se zove, ni gde je, ni kako je dotle stigla. Smestimo je u prihvatilište. Najgore je kad su u pitanju osobe koje žive same, pa komšije prijave nestanak tek posle mesec dana. Ima slučajeva i da brižna deca njihov nestanak primete tek posle nekoliko meseci, pa dođu da prijave slučaj - kaže Pavićeva.
- Dešavalo se da ljudi odu u inostranstvo i da se nikome ne jave, a da rodbina prijavi nestanak. Onda na granici sazna da je za njim aktivna potraga - kaže Pavićeva.
Prijava o nestanku obustavlja se kada se pronađe tražena osoba, ili kada podnosilac povuče prijavu iz valjanih razloga.
Prema rečima Pavićeve, svaki nestanak je priča za sebe, pogotovo kad su u pitanju deca. Srećom, sva deca koja su bežala od kuće pronađena su živa i zdrava. Fatalnog, smrtnog ishoda u tim slučajevima nije bilo.
- Kritični periodi za bežanje dece od kuće jesu tromesečja, polugodišta i kraj školske godine, kada roditeljima ne smeju da se saopšte ocene. Uglavnom se beži kod drugova, kod kojih se prenoći, a roditelji u panici prijavljuju nestanak deteta. Potraga za njima srećom ne traje dugo, uglavnom se sve završi za dan-dva. Neki to rade po nekoliko puta, pa roditelji samo pozovu telefonom i kažu: 'Raspiši potragu, opet je pobegao' - kaže Pavićeva. Tamara M. Subota
