Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednosna procena je ključ uspeha telohranitelja
Mr Slaviša Krstić je analizirao atentate izvršene širom sveta i istorijski razvoj zaštite važnih ličnosti u Srbiji
Činjenica je da se ugrožavanje najviših državnih funkcionera i drugih štićenih ličnosti konstantno događa, što je u više navrata bio slučaj i u Srbiji. Izvršavajući zadatke obezbeđenja određenih ličnosti uvideo sam da, i pored stečenog znanja tokom školovanja i poznavanja savremenih stavova iz teorije rukovođenja i menadžmenta, postoji teorijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praznina i neusaglašena praksa izrade bezbednosne procene ugroženosti tih ličnosti.
Monografija „Bezbednosna procena ugroženosti određenih ličnosti” nastala je pod uticajem znanja koje sam stekao kao student i magistrant Vojne akademije, kao i iskustva stečenog u posebnim jedinicama Vojne policije i radom u Upravi za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije, kaže mr Slaviša Krstić, autor ove monografije.
Rezultat njegovog naučnog rada na ovoj temi je nov model sadržaja bezbednosne procene i organizacione strukture službe bezbednosti koja izrađuje bezbednosnu procenu ugroženosti određenih ličnosti. Upravo je ova procena osnov za izradu plana obezbeđenja, dokumenta koji konkretno definiše mere koje treba preduzeti radi zaštite određenih ličnosti.
– Napravio sam originalan model procene ugroženosti određenih ličnosti, kao i obrazac za prikupljanje podataka i analizu nosilaca ugrožavanja, načina ugrožavanja, mesta i vremena ugrožavanja. U skladu s tim modelom predložio sam novu organizaciju službe bezbednosti koja izrađuje bezbednosnu procenu ugroženosti određenih ličnosti – objašnjava Krstić.
On je u monografiji, čiji izdavač je „Milenijum grup”, obradio 112 slučajeva ugrožavanja bezbednosti štićenih ličnosti u svetu i Srbiji u poslednjih pedeset godina.
Ova analiza govori da su najugroženiji najviši državni funkcioneri – predsednici i premijeri, da su najčešća sredstva izvršenja vatreno oružje i eksplozivne naprave, a da su najrizičniji trenuci prevoženje štićene ličnosti i njihovo kretanje pešice. Čak u 15 odsto slučajeva atentatori su bili vojnici, policajci, agenti tajnih službi i druge osobe iz njihovog okruženja.
– Prilikom izrade bezbednosne procene moraju se analizirati i pripadnici službe bezbednosti i osobe od poverenja ličnosti koje se štite – ističe Krstić.
Posebnu pažnju u svom radu on je posvetio upotrebi informacionih sistema na ovim poslovima, a koje objedinjuje Komandni informacioni sistem. Njegovi podsistemi su Jedinstveni informacioni sistem, nezaobilazna baza podataka prilikom provere sumnjivih osoba i njihovih ranijih problema sa zakonom, a koja sadrži i podatke o oružju, vozilima, stranim državljanima i druge važne informacije. Ono što će u narednom periodu imati sve veći značaj je Geografski informacioni sistem koji obezbeđuje niz podataka o ulicama, objektima, podzemnim instalacijama, telefonskim linijama...
Proučavajući ovu temu, Krstić je napravio istorijski pregled zaštite važnih ličnosti na ovim prostorima. U vojnom arhivu proučio je „Plan obezbeđenja NJ. V. kralja i visokih ličnosti na Oplencu” sačinjen 24. septembra 1939. godine, kada je u Evropi već počeo Drugi svetski rat.
Neposredno posle rata poslovi zaštite važnih ličnosti poveravani su vojsci. U monografiji su navedena dokumenata iz kojih se vidi ozbiljnost pristupa ovom poslu, posebno kroz opis niza objekata i situacija na koje treba obratiti pažnju.
Policija, odnosno tadašnja milicija, na ovim zadacima znatnije se angažovala od 1972. godine kada je doneto uputstvo u kojem su razrađeni detalji ovih zadataka.
Milan Galović
objavljeno: 18/11/2012
.jpg)
