Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez odgovornosti za smrt mladića
Sud nije našao dokaze koji bi ukazivali da su doktori odgovorni za nesavesno lečenje Zorana Novakovića
Tačno posle devet godina, šest meseci i 13 dana sudski spor u vezi sa smrću mladića Zorana Novakovića (25) konačno je završen. Sudsko veće Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojem je predsedavala sudija Olivera Đurić, oslobodila je juče odgovornosti petoricu lekara koje je optužnica Prvog osnovnog tužilaštva teretila da su odgovorni za smrt mladića. Prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudije Đurić, veće tokom postupka nije utvrdilo dokaze koji bi ukazivali da su Vladimir Sinobad, Milan Romić, Ivan Sjerobabin, Miroslav Vukadinović, lekari sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju i Ebrahimi Keramatolaha iz Urgentnog centra odgovorni za delo nesavesnog lečenja.
Zoran Novaković preminuo je krajem marta 2003. godine posle neadekvatnog lečenja upale zuba. Tek pet godina kasnije, nadležno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv lekara, da bi suđenje, posle brojnih odlaganja, počelo 23. decembra 2010. godine.
Agonija porodice Novaković počela je kada se sada pokojnom Zoranu ispod zuba iznenada pojavio minijaturni otok. Mladić se uputio kod privatne, najbliže zubarke u naselju, koja mu je preporučila da pije antibiotik. Već sutradan, otok se proširio na ceo podvaljak, a zubarka kojoj se ponovo obratio, duplirala je propisanu dozu leka. Otok je uveče počeo da se širi i na vrat, pa je Zoran sa sestrom otišao kod dežurnog lekara u ambulantu „Mažestik”. Pošto ga je pregledao, propisao mu je pet najjačih doza penicilina.
Iste večeri, dežurni lekari u Urgentnom centru odbili su da Zoranu daju injekciju penicilina. Tek ujutru, u domu zdravlja, Zoran uspeva da dobije prvu injekciju. Potom drugu, pa treću. Ali otok se nije smanjivao, već se spustio do ključne kosti. Posle treće injekcije, mladić sa sestrom odlazi u ambulantu „Mažestik” u kojoj ih lekar, vidno zabrinut, odmah upućuje na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, odakle ih vraćaju kući uz objašnjenje da se jave sutra „na kontrolu”.
Jedva dočekavši jutro, mladić ponovo stiže na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, gde ga primaju kao hitan slučaj. Uprkos naporima lekara, mladić umire.
Zoranova majka Marija i sestra Dragana ogorčeni su izrečenom presudom.
– Najspornija u čitavom postupku su bila veštačenja. Saznali smo da su se neki veštaci bojali da napišu izveštaj u kojem će istinito objasniti od čega je on umro, jer je kod okrivljenih ili njima bliskih trebalo da brane magisterije, naučne radove, doktorate... – kaže za „Politiku” Dragana Novaković.
----------------------------------------
UN optužuje Srbiju
Dve godine je prošlo otkako je Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, posle sprovedenog postupka, zaključio da je Srbija, u slučaju smrti Zorana Novakovića, odgovorna za kršenje prava na život proklamovanog Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Konstatovano je da niko od nadležnih državnih institucija ništa konkretno nije preduzeo u vezi sa ovakvim zaključkom komiteta, iako su bili u obavezi da to urade.
----------------------------------------
Priznaju greške, a pravde nigde
Pre sedam godina Marija i Dragana Novaković podnele su tadašnjem Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Stomatološkog fakulteta i Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu, zahtevajući naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog smrti sina i brata Zorana.
Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da je on dao odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju ovog postupka u kojem, ni posle sedam godina od podnošenja tužbe nije doneta prvostepena presuda. Neefikasno i nedelotvorno delovanje prvostepenog suda došlo je do izražaja više puta, zaključio je Ustavni sud.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 13.10.2012.
