Izvor: Politika, 15.Dec.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Berluskonija gađao jer ga mrzi

U slučaju sličnog napada na nekog državnog funkcionera u Srbiji kvalifikacija krivičnog dela zavisila bi od namere učinioca

Napadač na Silvija Berluskonija, italijanskog premijera, Masimo Tartalja se trenutno krivično goni za ozleđivanje osobe sa predumišljajem sa više otežavajućih okolnosti koje obuhvataju: napad na visokog državnog funkcionera kao i nanošenje teških telesnih povreda, zbog čega prema italijanskom zakonu rizikuje od pet i po meseci, do pet i po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina zatvora. Tartaljin položaj bi se još više zakomplikovao ukoliko bi Berluskoni podigao tužbu protiv njega.

U slučaju Tartalje postoje ipak i olakšavajuće okolnosti kao što su ta da do sada nikada nije osuđivan, a nalazi se i na psihijatrijskom posmatranju već devetnaest godina. Sudije će, kasnije u procesu, morati da razmatraju da li će mu biti skraćena kazna zbog neuračunljivosti.

Donekle slična kvalifikacija krivičnog dela bila bi i u slučaju da je na isti način napadnut i neko od srpskih visokih državnih funkcionera. Goran Ilić, profesor krivično procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže za „Politiku” da bi u slučaju ovakvog napada na, recimo, srpskog premijera ili nekoga od ministara u vladi, kvalifikacija krivičnog dela zavisila od namere učinioca.

–U ovom slučaju to je bio napad čoveka na čoveka, bez političke pozadine. Kada bi, recimo, ovdašnji premijer ili predsednik bili napadnuti zbog gestikulacije ili nečega drugog tome sličnog, to bi moglo da bude okvalifikovano kao nanošenje teških telesnih povreda. Međutim, ako su oni napadnuti kao politički funkcioneri, to bi imalo sasvim drugačiji prizvuk. Tada bi to recimo moglo da bude krivično delo pokušaj ubistva, a otežavajuća okolnost bila bi svakako to da je reč o državnom funkcioneru. Dakle, na tužilaštvu je da utvrdi ko je učinilac, kakvu je nameru imao, i šta je uradio, pa da na osnovu svega toga okvalifikuje krivično delo – objašnjava Ilić.

Tartalja, koji je, podsetimo, u nedelju Berluskonija gađao malom statuom milanske katedrale u glavu, izjavio je da je to uradio zato što mrzi italijanskog premijera.

– Pogodio sam ga zato što ga mrzim. Nisam ubica i sam sam se odlučio na ovakav potez – objašnjenje je Tartalje, koji je nakon dana provedenog u zatvoru odlučio da preko advokata pošalje pismo izvinjenja premijeru u kome izražava žalost zbog „površnog, nepromišljenog i kukavičkog poteza”.

Tartalja je nakon saslušanja ipak izjavio da je danima razmišljao o pomenutoj agresiji. Kada se zadesio na trgu u Milanu gde je premijer držao miting svoje partije „Narod slobode” i nakon što je odslušao deo Berluskonijevog govora, udaljio se iznerviran. Vraćajući se kući, kako je svedočio, čuo je uzvike Berluskonijevih pristalica i odjednom video na samo nekoliko metara od sebe premijera, kada se i odlučio da ga napadne.

Ipak, kako potvrđuje italijansko tužilaštvo, do sudskog procesa Masimu Tartalji za sada je još uvek daleko. Pre svega se očekuje skoro sigurna potvrda njegovog hapšenja. Kada je reč o sledećim potezima sudije, pretpostavlja se da bi Tartalja mogao u međuvremenu da bude pušten iz zatvora ukoliko se ne potvrdi neophodnost njegovog pritvora pod prismotrom. U suprotnom, Tartalja bi mogao da ostane u ćeliji ili pak u kućnom pritvoru. Tužilaštvo uzima u obzir i psihičku labilnost optuženog, tako da je moguće da će ostati na posmatranju u nekoj od odgovarajućih ustanova.

Čovek koji je u nedelju u napadu premijeru polomio dva zuba i izazvao kontuziju glave trenutno se nalazi u zatvoru San Vitorio u Milanu, gde je proveo i prve dve noći nakon hapšenja u nedelju i gde je trenutno na psihijatrijskom posmatranju.

Kada je reč o propustima u obezbeđenju italijanskog premijera, Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, smatra da je grešku napravio upravo Berluskoni.

– Obezbeđenje ne može italijanskom premijeru da naredi kako ovaj da se ponaša. Berluskoni je dozvolio da mu građani prilaze previše blizu. Veliki problem je u tome što je kod političara popularno da imaju takvu vrstu neposrednog kontakta sa narodom, a sa druge strane njihovo obezbeđenje je u veoma teškoj poziciji. Berluskonijevo obezbeđenje je stavljeno u situaciju u kojoj nije moglo da reaguje, jer se to uvek može dogoditi kada političari uđu u masu – ocenjuje Dragišić.

Ovakav incident se, kako kaže Dragišić, može dogoditi svakom političaru bilo gde, pa i u Srbiji.

– Teško je za ovakav događaj optužiti neposredno fizičko obezbeđenje da nije reagovalo kako treba, jer ako je neko u neposrednom kontaktu sa štićenom ličnošću treba mu delić sekunde da je napadne. Najbolje je da se napravi blok okolo, da narod ne može da priđe osobi koja se štiti – smatra Dragišić.

Kada je reč o obezbeđenju političara, profesor na fakultetu za bezbednost kaže da je najvažnija obaveštajna delatnost i obezbeđenje, odnosno prikupljanje informacija o grupama i ljudima koji su potencijalni izvršioci napada.

– Na primer, u slučaju Dragana Marića, koji je sa dve bombe ušao u zgradu predsedništva, potpuno je zakazao obaveštajni prsten obezbeđenja. Setimo se, Marić je čak i najavio da će to uraditi, zatim, reč o čoveku koji je već štrajkovao glađu, bio na ulicama, bio poznat policiji po tome što je protestovao. Sa druge strane, samo obezbeđenje zgrade predsednika je odlično odreagovalo i primenilo sve procedure koje su predviđene za takve situacije, čime je sprečen ozbiljniji incident – kaže Dragišić.

Prema njegovim rečima, različite službe obezbeđuju različite političare.

– Postoje pravila i jasne procedure po kojima se radi obezbeđenje ličnosti, u zavisnosti od toga da li je to kretanje peške, vozilima, obezbeđenje na radnom mestu, mestu stanovanja, prisustvovanje političkim ili drugim javnim skupovima. Najznačajnije je obaveštajno obezbeđenje. Što se tiče ljudi koji rade u neposrednom obezbeđenju našeg predsednika, premijera i ministara, budući da ih poznajem, reč je o vrhunski obučenim ljudima osposobljenim za taj posao. Međutim, problem je kada kada grešku napravi obaveštajni prsten. Njihove šanse da štićenu ličnost zaštite veoma su male, naročito ako je reč o profesionalnim napadačima koji pripreme atentat – napominje Dragišić.

M. Lalović - D. Vukosavljević

------------------------------------------------------------------

Obezbeđenje srpskih političara

Najviši državni zvaničnici pod danonoćnom su pratnjom predstavnika službi bezbednosti. Bezbednosna zaštita funkcionera i državnih institucija u rukama je MUP-a, BIA, Vojnobezbednosne agencije i Vojne policije i regulisana je uredbom vlade.

Kao poslovi bezbednosne zaštite u uredbi se navode kontraobaveštajna, fizičko-tehnička i radiološko-hemijsko-biološka zaštita. One se primenjuju u skladu s procenom bezbednosne situacije i ugroženosti, značajem objekta i funkcionera sa stanovišta nacionalne bezbednosti, vrstom tajne materijala i poslova koji se obavljaju"

Tako su pripadnici bezbednosti zaduženi za otkrivanje, praćenje, sprečavanje i presecanje obaveštajne, terorističke i druge delatnosti stranih obaveštajnih službi, organizacija i lica, ukoliko ugrožavaju čuvana lica i objekte. Fizičko-tehnička zaštita sprovodi se da niko ne bi mogao neovlašćeno ući u neki od pomenutih objekata, niti da priđe licima koja se štite, a naročito ne sme narušiti njihovu bezbednost i integritet. Među bezbednosnim merama su pregledi i laboratorijska analiza hrane, vode, pića, predmeta i drugih materija koje koriste lica koja čuvaju.

[objavljeno: 16/12/2009]

Nastavak na Politika...