Izvor: Vesti-online.com, 03.Nov.2016, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd, prestonica balkanskog podzemlja (2): Teror srpskog Dača Šulca

Ranko Rubežić, zvani srpski Dač Šulc, rođen je 1951. godine u Peći, ali se njegovo detinjstvo i odrastanje vezuje za beogradsko Lekino brdo. Problematičan je bio od mladosti i vrlo brzo uleteo u kriminalne vode. Potpuno nepredvidiv, "solo igrač", koji je retko u koga imao poverenje, ostao je, mnogi kažu, i do danas jedinstvena pojava u srpskom podzemlju.

I on je, kao i većina srpskih kriminalaca tokom sedamdesetih godina odlučio da sreću okuša na mnogo bogatijem Zapadu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Zbog ucenjivanja i iznude od vlasnika restorana u Nemačkoj, odrobijao je pet i po godina zatvora. Pre toga, predvodio je grupu opasnih kriminalaca koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

Krajem sedamdesetih godina počeo je da "preuzima" Beograd. Pričalo se da se ničega nije plašio. Otimao je, pljačkao, reketirao dilere i makroe, njegov je bio ceo centar Beograda i to su svi znali. Glavni grad SFRJ, koji je u to vreme ugošćavao svetske državnike, vladare, monarhe i svetske filmske zvezde, bio je u strahu od jednog čoveka koga je bilo nemoguće kontrolisati.

Rubežić je bio prvi koji je počeo da nosi pištolj i koji je odstupio od onog urbanog kodeksa koji je do tada važio za glavni grad Jugoslavije, kad se sve rešavalo pesnicama, a ne ubistvima.

Uvek je sa sobom nosio i ručnu bombu, kojom je pretio svima, pa i policiji. Kad bi ga neko iznervirao ili imao problema sa njim, Rubežić bi izvadio osigurač iz bombe i počeo žrtvu da bombom udara po glavi, ne mareći ni za svoj ni za tuđi život.

Preživeo je nekoliko pokušaja ubistva. Pošto se zamerio svima u Beogradu, policiji, kriminalcima, vlasnicima lokala, bilo je pitanje kada će mu biti kraj. Zlostavljao je sve, od sitnih preduzetnika i švercera, do pravih kriminalaca. Svi su želeli njegov kraj. I kraj je ubrzo došao.

Ranko Rubežić, beogradski Dač Šulc, ubijen je 19. februara 1985. godine. Zasedu su mu kod kapije Beograda na Konjarniku napravili Dragan Popović Dadilja, koji je ubijen 18. jula 1995. godine, Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov, koji je umro prirodnom smrću i Bojan Petrović, koji je ubijen 1. marta 1998. godine. Njegovi bliski saradnici.

Priča o krvavim devedesetim godinama prošlog veka ne može da počne bez prvog pravog ubistva, koje je najavilo deceniju obračuna i ono što je karakteristično za većinu likvidacija - smesu kriminala, politike, tajnih službi i estrade. U pitanju je "sukob među prijateljima", u čuvenom beogradskom klubu Nana 1990. godine. Tada je ubijen bivši bokser Andrija Lakonjić Laki, a najvažniji epilog ovog obračuna jeste da je obelodanjena tajna saradnja kriminalaca s policijom i Državnom bezbednošću tokom prethodnih decenija.

Nastavak na Vesti-online.com...