Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2017, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belocrkvanske istine i legende o zlatu i blatu
Nera izvire na planini Semenik u Rumuniji i do svog ušća u Dunav predstavlja prirodnu granicu Srbije s našim istočnim komšijama. Prolazi kroz predele u kojima dokazano ima zlata, pa su određene količine rekom stizale i do Bele Crkve. Danas je malo onih koji znaju da je Nera bila, a možda i dalje jeste - zlatonosna, ali su ostale zanimljive priče.
Hroničari su zabeležili, da je samo u periodu od 1812. do 1817. godine na području istočnog i južnog Banata isprano zlata >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u vrednosti 1.226 dukata i 51 groša. Tadašnje vojno-graničarske vlasti u Belu Crkvu su, pored Nere, naselile Cigane Banjaše iz rumunskog Erdelja, koji su bili vični izmuljavanju i kopanju ovog dragocenog metala. Osim njih, sreću su okušali i Britanci, kao i Nemci, koji su 1902. od ugarskog ministarstva privrede tražili dozvolu za ispiranje zlata, jer su utvrdili da je "Nera bogatija zlatom od ma koje američke reke".
"Pribeleška je da je to aluvijalna reka, i da ima minerala, a priča o zlatu bila je prisutna i kada sam ja bio klinac, i kada smo dolazili ovde na Neru", priča nam Miodrag de Deo Mihailović, meštanin Bele Crkve.
De Deo Mihailović, po majci Nemac, dodaje da se iz Nere zasigurno vadi visoko kvalitetan šljunak, sa dosta minerala, pa čak i kvarcni pesak
"Postoji određena količina zlata u šljunku, međutim, prema procenama, eksploatacija tog zlata ne bi bila isplativa", navodi on.
Nera je našem sagovorniku zanimljivija zbog blata, koje se, kako kaže, više od stotinu godina koristilo u terapijske svrhe.
"Meni lično je to bilo dosta komično kad sam bio klinac i kad smo dolazili ovde, jer je veći broj ljudi bio onako, dobro uvaljan u to blato, i da je prilikom mazanja sa tim blatom, to baš pamtim, ono je svetlucalo, što nema nikakve veze sa zlatom, ali je priča o zlatu uvek interesantna", objašnjava de Deo.
Ni priča o lekovitom blatu nije nikada u potpunosti istražena, iako je sigurno da ima određeno dejstvo na kožu.
"Znači, ako dođete ovde, namažete se blatom i izvesno vreme se sunčate, veoma teško se spira, ljuspičasto je, i izvesno vreme na koži ostavlja blago crvenilo. Međutim, da bismo bili ozbiljni, i da bi se to dokazalo, trebalo bi u svakom slučaju ispitati lekovitost tog blata", zaključuje naš sagovornik.
Bilo da je u pitanju zlato ili blato, ono bi moglo da bude značajno bogatstvo Nere. Ipak, kako reka često menja tok, ako ste i znali neko mesto na kojem ste ga jedne godine nalazili, sledeće ga već više tu nećete pronaći. U svakom slučaju, neosporan je veliki turistički potencijal, pa ukoliko ste avanturističkog duha, eto ideje gde da provedete zanimljiv i zlatonosan, odnosno lekovit odmor.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
