Izvor: Politika, 09.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bela smrt izbeglice Đura
Čovek koji je kod sebe imao izbegličku kartu na ime Đuro Mraović preminuo pre dvadeset dana, a njegovo telo pronađeno tek prekjuče u napuštenoj trafo-stanici
Kraljevo – Na jeziv prizor naišao je prekjuče, u popodnevnima satima, Gradimir Savićević, dok je išao stazom prema Ibru u prigradskom naselju Čibukovac. U tom, davno napuštenom objektu u koji može da stane tek improvizovani ležaj, nalazilo se gotovo raskomadano ljudsko telo. Do raspadanja tela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << došlo je zbog prolaska vremena ali i pasa lutalica. Obdukcijom je utvrđeno „da je smrt nastupila pre dvadesetak dana prirodnim putem, da nema vidljivih tragova nasilja”. Sumnja se da je nesrećniku srce stalo usled smrzavanja. Policija je još pronašla i skoro raspadnutu izbegličku kartu na ime Đura Mraović, rođenog 1949. godine. Nije se moglo uočiti ni mesto rođenja, ni stanovanja osim da je kao izbeglica ranije boravio u kolektivnom centru u Adranima kod Kraljeva. Zato su u ovdašnjoj policijskoj upravi još uzdržani i najavljuju „operativni rad” oko tačne identifikacije. Uz poduže listanje izbegličkih kartona od, istina ljubazne službenice u gradskom povereništvu za izbeglice, doznali smo da je, najverovatnije u pitanju Đuro Mraović rodom iz sela Golinja kod Vrgin Mosta. U Kraljevo je stigao polovinom devedesetih sa ostalim izgnanicima i bio smešten u pomenuti kolektivni centar. Bio je sam, a od nekoliko njegovih „sapatnika”, koje smo uspeli da pronađemo i malobrojnih meštana Adrana koji su ga upoznali, doznali smo da je pričao o bivšoj supruzi i sinu koji, navodno, žive u Kovilju kod Novog Sada. Naši sagovornici hvalili su Đura kao dobrog majstora za parne kotlove. Baš taj majstorluk ga je i poveo na izbeglički put za Kraljevo, jer je te poslove, pre rata, u doba „starih dobrih vremena” u ovom kraju obavljao za jednu hrvatsku firmu. Ovde nije imao ni rođake ni prijatelje.
Nekoliko poznanika koje je stekao u Adranima, tu u „privremenom” mestu boravka, ispričali su nam da se kao dobar i vredan majstor brzo snašao za posao. Radio je kod jednog građevinskog preduzimača i za sebe „lepo zarađivao”. No, njega i nekoliko drugih izbeglica snašla je nova nevolja. Pre tri godine taj kolektivni centar je iseljen, objekat je „priveden” drugoj nameni, a dotadašnji stanovnici su morali kud koji, svako svojim trnovitim putem. Đuro je najpre stanovao privatno u naselju Jarčujak a posle, tokom poslednjih godinu dana, u napuštenoj trafo-stanici.
– Nismo znali da tu živi. Nije hteo da prima pomoć u hrani. Pre nekoliko meseci primetili smo da je počeo da pije, dolazio je ovde do kafane i prodavnice i počeo je da klošari – ispričali su nam meštani u Čibukovcu.
M. Dugalić
[objavljeno: 10/01/2009]
