Bela knjiga tuži i presuđuje

Izvor: Politika, 03.Feb.2007, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Bela knjiga" tuži i presuđuje

Poverljivi policijski materijal odštampan je u samo jednom primerku, ali je postojao i na flopi-disku, izjavio bivši rukovodilac MUP-a Mile Novaković

Beograđanin Nikola Sandulović podneo je Drugom opštinskom sudu tužbu protiv "Politike" zato što smo pre nekoliko meseci objavili spisak pripadnika takozvanog zvezdarskog kriminalnog klana na kome se našlo i njegovo ime. Bez obzira na to što smo u podnaslovu teksta naglasili da doslovce citiramo već ranije objavljivane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navode policijske "Bele knjige" o organizovanom kriminalu u Srbiji, dokumenta čiji je nesumnjivi autor MUP Srbije, Sandulović smatra da je reč o javnom blaćenju njegovog imena zbog čega je pretrpeo psihičke bolove, povredu časti i uvrede i traži da mu se na ime naknade štete isplati 30 miliona dinara.

U tužbi Sandulović navodi da je svojevremeno bio jedan od bliskih saradnika premijera dr Zorana Đinđića "po pitanju njegove lične bezbednosti". Aktivno je učestvovao u petooktobarskim događajima na strani tadašnje opozicije, čak je, prema sopstvenim rečima, odigrao važnu ulogu u spasavanju oružja iz policijske stanice Stari grad u Ulici majke Jevrosime. To ipak nije sprečilo policiju da ga uhapsi tokom akcije "Sablja" i kratko vreme drži u pritvoru.

Novine su pisale da je upravljao lancem trafika u Beogradu, ali to zvanično nije potvrđeno. Na Dorćolu je podigao kuću dvorac, ali ju je prodao i pre nekoliko godina se preselio na Senjak. Sandulovićevo ime ponovo je privuklo pažnju javnosti kada je krajem februara prošle godine na njegovu kuću bačena bomba, čija eksplozija, srećom, nije dovela do ozbiljnijih posledica. Poslednjih godina poznat je i kao uzgajivač kvalitetnih golubova.

– Dušan Mihajlović me je stavio u "Belu knjigu" da bi diskreditovao Zorana i mene – izjavio je Sandulović za jedan tabloid.

Kako se uopšte Sandulovićevo ime našlo u policijskom materijalu čiji je originalni i izvorni naziv "Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na teritoriji Republike Srbije"? Ovaj dokument sačinjen je i ugledao je svetlost dana za vakta tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova u srpskoj vladi i predsednika Nove demokratije Dušana Mihajlovića. Ovih dana, međutim, Mihajlović nije imao vremena da za "Politiku" prokomentariše neke priče vezane za način na koji je "Bela knjiga" nastala jer je, kako nam je poručio posredstvom svoje sekretarice, prezauzet neprekidnim službenim putovanjima.

U jednoj od parnica koje su protiv magazina NIN poveli osumnjičeni za organizovani kriminal čija se imena nalaze u pomenutom dokumentu, saslušan je kao svedok bivši rukovodilac Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Mile Novaković. Evo delova njegove izjave koji se odnose na nastanak "Bele knjige", a koji su prepričani u presudi Prvog opštinskog suda u Beogradu (protiv NIN-a) iz februara 2005. godine:

"...Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno njeno rukovodstvo, 2001. godine imali su ideju da se prikupe svi relevantni podaci vezani za kriminal. Pokušali su da podatke prikupe preko nadležnih SUP-ova i to depešama, ali to nije uspelo, te je stvorena grupa u kojoj je bio i on (Mile Novaković, prim. M. J.). Objedinili su sekretarijate te su na osnovu upitnika prikupljali podatke koji su dostavljani UBPOK-u i tada je nastala tzv. Bela knjiga. Ideja je bila da podaci služe isključivo za potrebe MUP-a.

Poznato mu je (Miletu Novakoviću) da je odštampana u jednom primerku, a postojala je i na disketi i to je dostavljeno UBPOK-u. Neki podaci iz ove knjige u vreme akcije ′Sablja′ objavljeni su u raznim novinama, ali mu nije poznato kako su novinari dolazili do podataka... Dalje je (Mile Novaković) objasnio da su prilikom izrade knjige smatrali da se podaci prikupljaju isključivo za službene potrebe, iako sama knjiga nema oznaku ′strogo poverljivo′, našta je izrazio svoje čuđenje jer se taj pečat stavlja skoro na sva dokumenta...

Objasnio je... da je njegovo mišljenje da je tadašnji ministar Dušan Mihajlović bio najverovatnije upoznat sa tom knjigom... Dok su prikupljali podatke radi izrade navedene knjige nije postojala mogućnost objavljivanja tih podataka.

Inače, podatke su prikupljali tako što su im 90 odsto podataka davali sekretarijati i to načelnici određenih sekretarijata koji su verovatno imali u vidu izvode iz kaznene evidencije, ali i podatke do kojih su došli operativnim radom na terenu... Činjenica da neko lice nije osuđivano za policiju nema značaja. Radili su na izradi ove knjige isključivo za potrebe policije, dakle, nije bilo namere za bilo kakvu publikaciju."

Dakle, ovde je sve jasno. NIN je te 2003. godine učinio ono što je i "Politika" uradila pre neki mesec: preneo je sadržaj knjige čiji je nesumnjivi autor nadležni državni organ, konkretno MUP Srbije, dokument koji nesumnjivo postoji i koga je sud imao na uvid. Kada bi pojedini sudovi, odnosno sudije nastavili sa ovakvom praksom, moglo bi da se desi da sutra "Politika" ili koje drugo glasilo budu osuđeni zbog toga što su preneli izlaganje poslanika sa skupštinske govornice ukoliko bi se neko osetio uvređenim zbog tog izlaganja i smatrao da trpi duševni bol.

-----------------------------------------------------------

Šljukin klan

"Politika" je 15. oktobra prošle godine pod naslovom "Bela knjiga srpskog kriminala" objavila delove policijske "Bele knjige". Ispod međunaslova "Šljukin klan" između ostalog je pisalo:

"Grupa je poznata pod imenom ′zvezdarska grupa′ a organizovao je Šljukić Sredoje zvani Šljuka... Članovi grupe su... Sandulović Nikola... Kriminalna delatnost je vršenje najtežih krivičnih dela i to: ubistava, ubistava u pokušaju, razbojništava, iznuda, reketiranje, nelegalna trgovina naftom i naftinim derivatima i krijumčarenje opojnih droga..."

-----------------------------------------------------------

Iskustvo "Njujork tajmsa"

Okružni sudija u Aleksandriji (SAD) odbacio je tužbu protiv "Njujork tajmsa" i kolumniste ovog lista Nikolasa Kristofa jer je ustanovljeno da novinar nije imao zle namere kada je u svojim tekstovima okrivio bivšeg vojnog naučnika Stivena Hatfila za slanje smrtonosnih pošiljki sa antraksom 2001. godine, kada je umrlo pet ljudi i otrovano još 17.

Prema mišljenju sudije Klauda Hiltona iz Aleksandrije, novinar je pišući tekstove verovao da je reč o istini. Kolumnista je, između ostalog, napisao da su američke vlasti navele Hatfila kao "osobu za koju se treba zainteresovati" kada je reč o slanju pošiljki antraksa.

Važnu ulogu za odbacivanje tužbe protiv lista imala je činjenica da je Ef-Bi-Aj sumnjičio naučnika i da su agenti federalne policije pretraživali njegov stan, vikendicu i automobil, posle čega su nađeni tragovi koji su ukazivali na mogućnost da je baš Stiven Hatfil odgovoran za napade antraksom. Inače, u ovom slučaju koji je uznemirio svetsku javnost niko nije zvanično optužen.

Milan Janković

[objavljeno: 03.02.2007.]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.