Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Okt.2020, 22:09
Bekov muzej uspomena čuva šešir Josipa Broza Tita
Salaš u srcu Bačke Topole je mesto u kojem se odmaraju oči, srce i duša prvenstveno zbog bogatstva različitih predmeta i ambijenta, koji ovaj prostor čine jedinstvenim u našoj zemlji.
O ovom mestu Beko čuva dva toma utisaka, koje su nadahnuti ispisali o ovoj kući brojni poznati ljudi iz kulturno – umetničkog miljea ne samo naše zemlje, već i regiona. Kuća je centralno mesto „Društva za negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti – BENIKSAL“ čiji je osnivač >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Nikola Beko, kolekcionar. Kaže nam da je rođen u Feketiću, a odrastao na Salašu u Lovćencu, da se u životu mnogo napešačio i naputovao samo da bi svoj san dosanjao, a svi njegovi snovi su utkani su u Salašu – muzeju smeštenom u centru grada.
Nikola Beko iz Bačke Topole kaže za sebe da je čovek koji je ostvario svoje dečačke snove. Kuću je oplemenio vrednom zbirkom umetničkih slika, starih i retkih predmeta i eksponata, koji svedoče o načinu života u poslednjih 100 godina. Ističe nam da važno mesto u njegovoj kolekciji ima vitrina, koju krasi nekoliko ličnih predmeta nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, a centralni detalj je beli šešir koji mu je svojevremeno poklonio slikar Sava Stojkov.
"Veliki sam poklonik lika i dela Josipa Broza Tita. To je bilo srećno vreme. Kada sam bio student Pravnog fakulteta video sam Tita i Jovanku, kada su se poslednji put javno pojavili u centru Novog Sada. Šešir mi je poklonio slikar Sava Stojkov, jer ga je lično dobio od Broza na Brionima. Iz poštovanja prema čika Savi, koji je bio nekoliko puta moj gost, ali i poklonu, angažovao sam devet vrhunskih majstora da naprave vitrinu po mojoj zamisli. Od očevog brata od tetke dobio sam viljušku, nož, salvetu od damasta, svilenu zastavu i nekoliko tompusa, koji su pripadali Titu, a bili u Plavom vozu. Očev brat, Marko Vlaović, bio je direktor Plavog voza i dovezao je tadašnjeg predsednika Broza poslednji put iz Ljubljane“, rekao je Nikola Beko, kolekcionar, osnivač Društva za negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti.
Društvo za negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti – BENISKAL, čiji je Nikola osnivač, neguje tradiciju, kako svoju tako i tuđu, a u svojoj sredini je prepoznatljiv i po tome što perfektno govori mađarski jezik.
"Počelo je prvo kolekcionarstvo i to sa starim oružjem. Pre rata koji se dešavao devedesetih, bio sam jedan od najjačih kolekcioanara na prostoru bivše SFRJ. Na vreme sam osetio nešto da će da se dešava i rasprodao sam svu kolekciju oružja, a od tih novaca kupio ovaj objekat koji je sagrađen 1893.godine“, saopštio je Beko.
Nikolinu kuću posetili su glumci, pisci, slikari, pesnici, umetnici, gotovo 700 ljudi, a njihove impresije do sada su stale u dva toma.
"U ovom prostoru mi je najvrednije to da su ovaj salaš pohodili i pohode ljudi iz kulturnog i javnog života bivše SFRJ, Srbije i inostranstva. U kući su bili i u moje letopise su se upisali mnogi viđeni ljudi poput Save Stojkova, Janoša Mesaroša, Matije Bećkovića, Pere Zubca, Duška Trifunovića, Tanje Bošković, Mire Banjac, pa glumci, „Boljeg života“ i „Srećnih ljudi“, a bili su tu i Nikola Karović, Branka Šćepanović, Milomir Miljanić - naš poznati guslar, Nikola Simić, Ružica Sokić, Predrag Ejdus, Mirjana Gardinovački, Milorad Pavić, Bane i Garavi Sokak, Zvonko Bogdan i mnogi drugi“, kazao je Beko.
Nikola je u protekle dve decenije organizovao na stotine likovnih kolonija, pozorišnih predstava, koncerata i književnih promocija. Njegova kuća je osvedočeno mesto kulturnih i društvenih dešavanja, a treća Knjiga utiska spremno čeka nove ljude i nove utiske o ovom jedinstvenom mestu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
