Izvor: Večernje novosti, 28.Mar.2014, 15:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beda pokreće razbojnike

U FILMSKOJ pljački koja se pre tri dana odigrala u Požegi nastradao je razbojnik Dragoslav Lazarević (39), a sve to je navodno uradio zbog neplaćenih računa za struju. Iako nemaština pritiska mnoge građane Srbije, stručnjaci smatraju da to ne bi trebalo da utiče na porast teških kriminalnih dela. Oni tvrde da beda može da bude pokretač asocijalnog ponašanja, ali da u kriminal uglavnom ulaze oni koji nisu usvojili adekvatna moralna načela. Dragoslav Lazarević je, podsetimo, ubijen u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << razmeni vatre sa vlasnikom menjačnice. Pogodila su ga tri hica dok je pokušavao da pobegne, nakon čega je kolima udario u banderu. Nije imao dosije u policiji, a iza sebe je ostavio suprugu i dvoje dece. Pre izvesnog vremena mu je isečena struja, jer nije platio račune i pretpostavlja se da ga je to nagnalo da se naoruža i opljačka menjačnicu „Marlis“. Prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, sve to, ipak ne može da bude opravdanje za razbojništvo. - Kada bi svaki siromašan čovek bio lopov to znači da bi, na primer u Kongu svaki građanin bio kriminalac - kaže Nikolić. - Nemaština je, neretko, dodatni motiv da se počini krivično delo, ali je glavni problem kada neko nema kočnicu i spreman je na sve. Takvi ljudi najčešće nemaju poštovanja prema tuđoj imovini i ne prezaju da prisvoje nešto što im ne pripada. Nikolić objašnjava da se moralna načela vrlo rano usađuju u porodici i takve osobe se retko okreću kriminalu.KAD PRORADI SAVEST NESVAKIDAŠNjI slučaj imala je pre tri dana policija u Novom Sadu kojoj se nakon neuspele pljačke dobrovoljno predao dvadesetdevetogodišnji razbojnik. On se pokajao i prijavio inspektorima u policijskoj stanici. - Moj stav je da u takvoj situaciji čovek zaslužuje uslovnu kaznu, jer je sam uvideo da je pogrešio. Suština kaznene politike bi trebalo da bude usađivanje principa šta je dozvoljeno, a šta nije. Ako neko to sam shvati ne treba ga oštro sankcionisati - kaže kriminolog Nikolić. - Bilo je situacija kada su ljudi gladovali i nikada nisu ni pomislili da ukradu nešto iz prodavnice, a još manje da uzmu pištolj i krenu u pljačku - objašnjava naš sagovornik. Sličnog stanovišta je i klinički psiholog Milan Kostić koji smatra da je netačno reći da siromaštvo stvara kriminalce, ali da beda može da bude inicijalna kapisla. - Tokom svoje karijere često sam se susretao sa ljudima kojima asocijalno ponašanje nije dominantna karakteristika, a onda se nešto dogodi i oni pokažu drugu stranu ličnosti - kaže Kostić. - Ako se generalizuje, može se reći da svi mi imamo sklonost ka asocijalnom, ali imamo i obavezu da to kontrolišemo. Neki ljudi jednostavno „puknu“ pod pritiskom i urade stvari koje do tada nikada nisu činili. RAZLIKA PREMA Kostićevim rečima, bitno je razlikovati one ljude kojima je kriminalno ponašanje dominantna karakteristika bez obzira na okolnosti. U syštini, ukazuje naš sagovornik, takvih je znatno više. To se može videti po zatvorima gde su tri četvrtine kriminalaca povratnici.

Nastavak na Večernje novosti...