Izvor: Politika, 04.Feb.2012, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bebe iza zatvorskih zidina
Trenutno četvoro mališana raste u požarevačkom ženskom zatvoru, a biće ih još dvoje za mesec dana. S majkama budu dok ne napune godinu. Ni dana duže
Požarevac – Od izlaska iz porodilišta Filip, Eleonora, Saša i Nikola žive zajedno, u skučenoj, ali čistoj prostoriji, u zgradici koja je fizički odvojena od drugih u zatvorskom krugu. Tu su sa majkama koje u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, jedinom za žene u Srbiji, okajavaju grehe zbog kojih im je suđeno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Biće tu dok ne navrše godinu. Ni dana duže, jer tako piše u zakonu.
K. M. (40), Filipova majka, ne želi da govori o „delu“ zbog koga je ovde. Duge crne kose, izuzetno lepa, nije mnogo razmišljala da li da se „otvori“. Razložno i bogatim vokabularom, govori o onome što ju je zadesilo.
Bila je trudna kada je došla na izdržavanje kazne i znala je, kaže, šta je čeka. Sin i ćerka koji su sa ocem „napolju“ i koji je čekaju da „odsluži“ svoje, zamerili su joj što je odlučila da rodi, a znala je da ide u Požarevac.
– Ćerka je velika, ima 18 godina, a sin 14. Čini mi se da se u početku nisu snašli sa onim što ih je čekalo: da sam ostala trudna sa 40 godina i da u takvom stanju moram u zatvor... U početku su bili malo protiv, ali su sada srećni što sam, ipak, odlučila da rodim. To je za ljude koji su „napolju“ strašna stvar. Ne razumeju kakve su to žene koje odlučuju da rode u zatvoru. A, onda počnu i da spekulišu da je takvim ženama dete samo instrument za postizanje nekih ciljeva. Ništa me od toga ne pogađa, zaista. Srećna sam što imam Filipa i boriću se za njega! Nema nazad, samo napred! – priča K.
Ni „u malom mozgu“ joj, kako kaže, nije bilo da će Filip, koji će 10. februara napuniti dva meseca, u zatvoru rasti sa čak šest beba, jer se dve „očekuju“ do kraja meseca. Sreća je, priznaje, što je „ekipa“ koja deli tako mali prostor, takva kakva je.
– Većih primedaba nemam. Jedino zameram što su za majke sa decom obezbedili samo ovaj mali prostor. Ima mnogo tolerancije, kulture i razumevanja, pa nema incidenata. Jedini problem je ta skučenost, a mislim da je to rešivo. Nije to naš hir. Ne tražimo ništa posebno. Svesne smo da nemamo neka prava kao osuđenice, ali bebe nisu osuđena lica – kaže K.
Na pitanje da li zna da će morati da se odvoji od Filipa kada on napuni godinu dana, K. prvo zaćuta, obori pogled, pa kratko izusti da – jeste. Znala je to, priznaje, i kada je ostala u drugom stanju, ali se, ipak, nada da će biti drugačije. Pisala je, objašnjava, „spajanje“.
– Tužno mi je što moram da ostanem pet meseci pošto Filip ode. Ja se za to vreme neću resocijalizovati, a dete će patiti. Okolnosti u kojima se nalazimo ovde čine da majka i dete budu mnogo vezaniji nego što bi bili „napolju“. Koliko god da ono ide u ruke i kod tate, i kod dede, i kod sestre, to su za njega stranci. Filip najbliže viđa jednom mesečno, a to nije dovoljno da ih upozna – završava ova osuđenica.
U krevetu pored Filipovog je i ćerka osuđenice J. Đ. Njih dve će zajedno kući.
– Hvala Bogu da je tako. Izdržaću ovo malo što mi je ostalo. Ne smeta mi ovaj mali prostor, ali imam zamerke na lekarsku službu. I to ne na celokupnu, samo na pojedince. Neka svako od njih radi svoj posao i problema neće biti – kaže J. Đ. dok nam pokazuje sliku svoje šesnaestogodišnje ćerka koja je čeka kod kuće.
Pelene, uglavnom „pampers“, sredstva za higijenu, benkice, hranu, obezbeđuje Zavod. Uslovi su, kako kaže Slavica Stojičević, načelnica Odeljenja za tretman, „sasvim pristojni“. Po potrebi u zatvor dolazi pedijatar, a svaka „zatvorska beba“ ima otvoren karton u požarevačkom Domu zdravlja. Stojičevićeva otkriva i da retko koja od „ovdašnjih majki“ doji svoje dete jer većina njih boluje od neke vrste hepatitisa.
– Svaka majka ima slobodu da odluči hoće li beba biti uz nju dok je u zatvoru. Dugo sam ovde i nikada se nije desilo da majka odluči da ne bude tako. Lakše im je sa decom da izdrže kaznu. One ugađaju sebi kao majci i na taj način potiskuje sve ono sa čim se susreće ovde – objašnjava načelnica Odeljenja za tretman.
Majkama se, objašnjava Stojičevićeva, ostavlja „na volju“ i da li će „prijaviti“ oca deteta, odnosno hoće li njegovo ime navesti u formularu koji se popunjava po rođenju deteta.
– Dešavalo se da majka, iako zna ko je otac, to ne želi da otkrije – kaže, na kraju, naša sagovornica.
Trudnoća oslobađa od obaveza
Čim postoji nagoveštaj da je žena, koja je na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, u drugom stanju – oslobađa se svih obaveza. Ima i onih koje žele da rade, ali im zatvorska pravila to ne dozvoljavaju. Osuđenice se tada, objašnjavaju u zatvoru, posvećuju sebi, čitaju knjige za koje na slobodi obično nisu imale vremena.
Bebe se ne rađaju u zatvoru
Nespretna zakonska formulacija da „bebe koje su rođene u zatvoru dobijaju izvod iz matične knjige rođenih, kao i druga deca“ izaziva mnogo zabuna. U KPZ u Požarevcu kažu da su nadležnima mnogo puta ukazivali da to, u neku ruku, nije tačno.
– Kada to pročitate mislite da se deca rađaju u zatvoru, a to nije tačno. „Zatvorske bebe“ rađaju se u požarevačkom porodilištu, kao i sve druge – navode u ženskom zatvoru.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 05.02.2012
