Izvor: Politika, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Batajnica u suzama
Sahranjeni su ljudi koji su izbegli iz Krajine, nastanili se i porodice zbrinuli u ovom prigradskom naselju Na Batajničkom mesnom groblju – muk i neverica. Vedro nebo upadljivo je odudaralo od smrknutih lica i tmurne atmosfere. Oko trista ljudi šapatom je tkalo priču o životima tragično nastradalih, ističući u prvi plan poneku lepu sliku – kao da su uspomenu na ove dobre ljude želeli da sačuvaju od zaborava. Da li je bio neispravan kompjuter u auto-dizalici, ili je u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio neki drugi kvar za porodice i prijatelje nastradalih radnika više nije važno.
Zdravka Drču (52), Branka Smiljanića (28) i Đorđa Ušljebrku (53) na večni počinak ispratili su njihovi najbliži, ali i mnogobrojni prijatelji koji o nastradalim radnicima kazuju samo najbolje.
– Sa Zdravkom Drčom sam išao u školu "Nikica Popović Brgud" u Bjelini. – veli Đuro Mrkela. – Iz Knina smo 1995. pobegli u Srbiju pred operacijom "Oluja" i svoje "mesto pod suncem" pronašli u Batajnici. Zdravko je, kao i ja, u Srbiji radio na građevinama – tamo gde je bilo posla – objašnjava Mrkela i dodaje da je Drča bio krovar, a da su ostali nastradali bili tesari. Naš sagovornik kazuje da su se svi nastradali, osim najmlađeg Smiljanića, građevinskim poslovima bavili i pre rata u Zadru; bili su zaposleni u firmi "Benkovački radnik".
Dobri i pošteni ljudi su vrednim radom stekli dovoljno novca kako bi sebi sagradili kuće i svojim porodicama obezbedili normalan život. Branko Smiljanić Cik je jedini koji je sa majkom, ocem, babom, dedom i sestrom živeo u izbegličkom naselju u Banovcima.
Boško Kalanj je bio komšija Đorđa Ušljebrka i u Zadru, pre rata, ali i posle, u izbeglištvu – u Batajnici. On kaže:
– Đorđa poznajem veoma dugo, teško mi je zbog ovoga što se desilo. Bio je dobar čovek, imao je ženu, dve predivne ćerke; i kuću je počeo da gradi, ali eto... – ostao je bez reči sagovornik "Politike". Kalanj je dodao da ne zna kako je došlo do kvara na dizalici koja je u smrt poslala njegovog komšiju i trojicu radnika, ali je istakao da su uslovi u kojima radnici na građevinama obavljaju poslove na veoma niskom nivou.
Petar Subotić, još jedna žrtva ove tragedije, u firmi "Elita kop" se zaposlio nedelju dana pre tragedije. Iako je Subotić iz Knina u Srbiju došao bežeći pred ofanzivom hrvatskih snaga, nastanio se u Beogradu, a ne u Batajnici kao njegove kolege. On je u Benkovcima radio kao instruktor u auto školi, pa je isti posao obavljao i u Beogradu. S obzirom na to da je nedavno dobio otkaz u auto-školi, zaposlio se kod svog zemljaka u firmi "Elita kop".
Zdravka Drču na večni počinak ispratila je povorka čije su čelo krasili dostojanstveni grimiznocrveni barjaci sa zlatnim krstovima. Na njenom začelju, pognutih glava, koračala su šestorica radnika odevena u odela firme "Elita kop".
B. Pavićević B. Stamenković
[objavljeno: 26.08.2006.]
