Izvor: S media, 23.Dec.2010, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Bagzijev jatak“ tuži Srbiju
Predrag Maletić, koji je tri godine proveo u pritvoru zbog navodnog saučesništva u ubistvu predsednika Vlade dr Zorana Đinđića, tuži državu i potražuje 2,7 miliona evra. U ekskluzivnoj ispovesti za S media portal Maletić otkriva golgotu kroz koju je prošla njegova porodica koja je tri dana bila talac Dušana Spasojevića-Šiptara i Dejana Milenkovića-Bagzija.
Sudbina i zakon surovo su se poigrali sa Predragom Maletićem (44), poljoprivrednikom iz beogradskog prigradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << naselja Progar. Miran, porodičan čovek koji nije imao čak ni saobraćajni prekršaj, presudom koja se odnosi na članove „zemunskog klana“, osuđen je na tri godine zatvora. Po tekstu presude, Maletić je za vreme „Sablje“ omogućio utočište Dušanu Spasojeviću-Šiptaru, Dejanu Milenkoviću-Bagziju i Saši Pejakoviću, u prvi mah optuženima za atentat na dr Zorana Đinđića.
Ova presuda oborena je na Vrhovnom sudu, pa je Maletić odlučio da tuži državu Srbiju za 2,7 miliona evra.
Kafkin „Proces“ na srpski način
Advokat Dušan Mašić tvrdi da je Predrag Maletić najveća žrtva „Sablje“ i najoštećeniji posle porodice pokojnog premijera Đinđića.
-Maletić je optužen za pružanje pomoći Đinđićevim ubicama – kaže Mašić. - Kad je predmet razdvojen, odnosno kad je razdvojeno ubistvo premijera od ostalih ubistava i otmica, Maletiću je suđeno u okviru „zemunskog klana“. To je apsurd: sude mu u okviru grupe koja odgovara za otmicu Miškovića, ubistvo Škrbe i ostalih, a Maletić odgovara za pružanje pomoći Đinđićevim ubicama.
Tokom čitavog procesa, objašnjava advokat Mašić, on i njegov branjenik sedeli su u sudu kao građanska lica.
-U to vreme sudija Marko Kljajević tvrdoglavo je odbijao da mu ukine pritvor, iako je tadašnji tužilac Slobodan Radovanović prihvatao jemstvo koje je nudilo pola Progara. Kljajević je četiri puta odbijao predlog za puštanje Maletića iz pritvora. Objašnjenje je bilo smešno: rečeno je da se jedan deo članstva „zemunskog klana“ nalazi van zemlje, pa bi Maletić otišao da im se pridruži. A čovek ni pasoš nema, nikada dalje od Beograda mrdnuo nije! Sve što mu se događalo neodoljivo podseća na Kafkin „Proces“. Srećom, pravda je pobedila.
Cifru koju potražuje predložio je njegov branilac, advokat Dušan Mašić. U izjavi za S media portal Mašić objašnjava zbog čega u ime svog klijenta potražuje toliki novac:
-Posle akcije „Sablja“, država se nagodila sa mnogim ljudima koje je nezakonito držala u pritvoru. Isplaćivano je po više desetina i stotina hiljada evra. Želim da dokažem da život Predraga Maletića i vreme koje je proveo u pritvoru ni kriv ni dužan vredi više od tih nagodbi!
Kobno poznanstvo sa Bagzijem
Predrag Maletić i njegova porodica – supruga i dvojica maloletnih sinova – bili su taoci Spasojevića, Milenkovića i Saše Pejakovića. Puna tri dana, u vlastitoj kući, u pitomom Prograru, Maletići su proživljavali dramu ravnu onoj iz američkih filmova. Njihov jedini „greh“ bio je površno poznanstvo sa Bagzijem.
-Bagzi i moj supruga Ceca išli su zajedno u školu, a ja sam ga poznavao kao i sve ostale klince iz kraja, jer sam do ženidbe živeo u Surčinu – započinje svoju priču Predrag Maletić. – Početkom devedesetih godina supruga i ja smo otvorili radnju, a Bagzi je radio kao dobavljač. Kad je krenula inflacija, 1993. nismo hteli da budemo nepošteni, pa smo za tri dana izgubili svu robu iz radnje, jer su ljudi tada nemilice kupovali robu na čekove. Moja supruga je ostala bez posla, a Bazgi je otvorio fri-šop, pa ju je zaposlio.
Od tada, po rečima našeg sagovornika, počinje druženje između Maletićevih i Milenkovićevih. Bagzijeva supruga pozivala ih je na dečje rođendane, Maletići su uzvraćali, ponekad svraćali kod Milenkovićevih na kafu... Nikakve bliskosti, međutim, nije bilo. Maletić tvrdi da su se više družile njihove žene, nego njih dvojica. Uostalom, dodaje, Bagzi nikada i nije bio kod kuće...
Ubice u seoskoj kući
Kobni 17. mart 2003. Predrag Maletić i njegova porodica pamtiće dokle god su živi.
-Radio sam u „Beogradskom vodovodu“, i smene su bile takve da se radilo 24 sata bez prestanka, pa smo dobijali tri slobodna dana – priseća se Predrag. – Kada sam 18. marta ujutru došao kući, zatekao sam zaključana vrata. Nije mi bilo jasno o čemu se radi; Progar je miran kraj, svi se znamo, nikada nije bilo provala, krađa, pljački, pa smo smatrali da je u redu da vrata ne budu pod ključem. Otišao sam da nahranim i napojim svinje, i pošto sam to obavio, krenuo sam u kuću. Čuo sam kako neko otključava vrata. Čim sam video Bagzija, noge su mi se odsekle! Danima pre toga slušao sam na televiziji da je tražen, a kad sam iza njega video Dušana Spasojevića, tek tada nisam znao šta da radim. Danima sam slušao na televiziji kako je taj čovek najgori od najgoreg, kako je navodno pobio 50 ljudi, kako je u tom trenutku najtraženiji čovek u državi, a ja ga gledam kako izlazi iz mog kupatila! Bio sam sluđen i pogledom tražio ženu i decu. Moji sinovi su imali devet i 11 godina, i samo mi je bilo na pameti da li su živi i zdravi...
Skandal: Šiptarov brat čuva Bagzija!
Posle prvobitnog šoka, Maletić je, izbezumljen od straha, nezvane goste pozvao da sednu za sto i popiju kafu. Sa Milenkovićem i Spasojevićem bio je i treći čovek, Saša Pejaković, koji je imao policijsku značku i službeni pištolj.
-Bazgi mi je rekao da će ostati kod mene dva-tri dana i da posle toga idu u Mađarsku. Naravno, podvukao mi je u nekoliko navrata da ne smem nikome da kažem da su bili kod mene. Zabranio mi je da kontaktiram sa bilo kim, da se slučajno ne bi otkrilo njihovo utočište. Ni na kraj pameti mi nije bilo da im budem jatak, jedino što sam želeo je da žena, deca i ja ostanemo živi, a da nezvani gosti odu iz naše kuće što pre – prepričava Maletić.
Drama zbog mobilnog telefona
Dramu koja se tih dana odvijala u njegovoj kući, kaže, teško je opisati. Maloletni dečaci i supruga koja je bila u blagoslovenom stanju tresli su se kao prut, a Predrag se trudio da ostane koliko-toliko priseban, strahujući od najgoreg.
-U jednom trenutku zazvonio mi je mobilni telefon. Zvao me je kolega sa posla da pita mogu li da ga menjam sutradan. Trudio sam se da zvučim uobičajeno, da on ne bi osetio tenziju koja je vladala svuda oko mene. Kad je Bagzi video da sam se javio na mobilni, po završenom razgovoru počeo je da viče: „Da li si ti normalan? Nemoj da si ikada više pipnuo telefon! Preko mobilnog telefona mogu da nas prate, mogu da nas prisluškuju! Hoćeš li sve da nas pobiju?“ Nisam znao da je tako nešto moguće. Ja nikada nisam imao posla ni sa policijom, ni sa bezbednjacima, nisam imao pojma da preko mobilnog telefona neko nekog može da prisluškuje i locira. Tad sam, od straha, bacio i mobilni, i bateriju, i karticu, i nikad ga više nisam sklopio – navodi naš sagovornik i dodaje da mu je telefon tih dana bio prava noćna mora:
Postoje dokazi za političku pozadinu ubistva Djindjića?
-Zvale su komšije na fiksni broj, pozivale na kafu i druženje, a ja sam ih lagao, samo da ne bi došli na vrata i da ne bi nešto posumnjali. Govorio sam da moram da idem u Surčin da kupim koncentrat za piliće, da nisam raspoložen za druženje, da mi se spava... Trudio sam se da zvučim uverljivo, jer su mi ispred očiju samo „išle“ slike šta ako neko od komšija ili rođaka pozvoni na vrata pa vidi da je zaključano, šta ako opet pozovu a ja ne smem da se javim, šta će tada biti sa mojom decom i ženom...
Spasojević je režao dok je gledao kako ruše Šilerovu
Vrhunac užasa koji su Maletići, kao taoci Spasojevića, Milenkovića i Pejakovića preživeli, usledio je onog dana kada je rušen tržni centar u Šilerovoj. Spasojević je taj prizor pratio u direktnom TV prenosu, i to je jedna od scena koje se naš sagovornik najprecizinije seća:
-Sedeli su u sobi iznad naše i gledali kako bageri ruše kompleks u Šilerovoj. Nikada nisam čuo da čovek reži, ali Dušan Spasojević je u tim trenucima režao od besa. Bio je kao ranjena zver! Psovao je, cedio kroz zube najpogrdnije reči, pogovoto kada su kamere prikazale kako policija izvodi njegovu ženu i kćerku iz kuće. Žena, deca i ja nismo smeli da zucnemo, a Bagzi se trudio da bude kao neka „tampon zona“ između njih i nas. Kad se toga setim, i sad me oblije hladan znoj.
Radost zbog policijskog privođenja
Kada je ozloglašena trojka napustila Progar, a Maletići privedeni u policiju, usledila je nova drama. Naš sagovornik kaže da je bio presrećan što može nekome da se izjada, da ispriča golgotu kroz koju je njegova porodica prošla i podeli radost što državni neprijatelji više nisu u njegovoj kući. Smatrao je, objašnjava, da je mukama njegove porodice došao kraj. Međutim, usledio je neočekivani obrt i nova noćna mora koja je trajala duže nego što je mogao i da pretpostavi.
Stravične posledice pritvora
U trenutku kada je Predragu Maletiću određen pritvor, njegova porodica ostala je bez sredstava za život. On je, zbog nemogućnosti da odlazi na posao, izgubio radno mesto u „Beogradskom vodovodu“, a uredne oranice Maletićevih više nije imao ko da obrađuje, pa je još jedna mogućnost za prehranjivanje maloletnih sinova otpala.
-Za moju decu i ženu život je prestao onoga dana kada su nam u kuću upali Milenković, Spasojević i Pejaković – iskren je Predrag Maletić. - Moja porodica živela je od pomoći ženinih i mojih roditelja, našeg kuma Žareta i advokata Dušana Mašića. Srećom, moja supruga se nedavno zaposlila, a ja sam se vratio poljoprivredi, pa uspevamo da platimo račune i priuštimo ono najosnovnije. Najteže od svega mi pada što su deca pretrpela šok, što nisu imala normalno detinjstvo za kakvo smo se supruga i ja borili da im obezbedimo. Ni krivi ni dužni ispaštaju...
-Priveli su nas u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Sve smo ispričali, od početka do kraja. Moja žena je rekla da su je 17. marta pozvali sinovi i rekli da odmah dođe kući. Ispričala je i šok koji je preživela kada je videla da se sa našom decom, u našoj kući, nalaze Milenković, Spasojević i Pejaković. Rekli smo inspektorima da nismo sami smeli da prijavimo ko se krio u našoj kući, jer smo bili u velikom strahu. Najzad, i sad kad razmislim, šta sam mogao? Da prijavim policiji da su Spasojević, Milenković i Pejaković upali kod mene, pa da onda molim Spasojevića da me pusti da se obesim da bi ostavili u životu moju porodicu? Najzad, on je u mojoj kući rekao da više od 70 odsto ljudi u policiji radi za njega. Verovao sam da ne laže, jer je Pejaković kod sebe imao policijsku značku i službeni pištolj. Kako sam mogao da posumnjam da iko od njih trojice laže? Na kraju, jedna jedina reč protiv Spasojevića u tim danima i neposredno pošto je sa Bagzijem i Pejakovićem napustio moju kuću značila bi sigurnu smrt za sve nas! Otkud sam mogao da znam da će Spasojević biti ubijen – pita se Maletić.
Nova porodična tragedija
U trenutku privođenja, Maletićeva supruga bila je u četvrtom mesecu trudnoće. U prvi mah, nije se znalo da li će i njoj biti određen pritvor, pa je Predrag, uplašen za zdravlje žene i buduće bebe, molio inspektore da je puste kući. Kasnije, supruga mu je ispričala da joj je jedan od inspektora rekao kako i u zatvoru postoje lekari, te da zbog trudnoće ne bi trebalo da brine. Nažalost, Maletićeva supruga izgubila je bebu neposredno po saslušanju kod istražnog sudije i puštanju na slobodu, a Predragu je određen pritvor.
-U prvoj presudi piše da sam Milenkoviću, Spasojeviću i Pejakoviću omogućio da budu kod mene, a ne da je moja porodica bila njihov talac. Kroz celo suđenje nijedan jedini detalj nije bio drugačiji od onoga što sam izneo u svom iskazu. Rekao sam da nisam bio u kući u trenutku kad su došli, a to je potvrdio i potonji svedok saradnik Milenković i Pejaković. Oni su rekli da nisu znali gde da se sklone, te da se Milenković, igrom nesrećnog slučaja, setio da bi mogli da dođu kod mene. I Milenković i Pejaković potvrdili su da sam bio na poslu, da je moja supruga takođe bila na poslu, da su oni sami upali u našu kuću, a ne da sam im to ja omogućio. Pa šta sam mogao da uradim? Da ih isteram – pita se Maletić.
„Ja, kriminalac“!?
Naš sagovornik s ponosom ističe da njegovoj porodici stari prijatelji nisu okrenuli leđa ni u trenutku najžešće medijske hajke, kada se prijateljstva, usled straha i pritisaka, ruše kao kule od karata:
Špijunaža u službi Đinđićevog ubistva
-Ceo život sam proveo u selu, svi se znamo, tako da niko nije poverovao u ono što su mediji objavljivali. Ali, ne krivim ni one malobrojne koji su se u početku donekle distancirali... Kada je moja žena prvi put videla okrivljene za ubistvo premijera Đinđića, spisak od 45 osoba, jer je prvobitno tako bila formulisana optužnica, i kada je videla da sam ja na 17. mestu, pala je u nesvest. Njen muž, koji u životu nije napravio ni saobraćajni prekršaj, preko medija je proglašen za 17. kriminalca u državi! Znala je da nisam kriv, da će sav taj haos proći, da će istina izbiti na videlo. Ipak, još ne mogu da poverujem kako se na kraju sve završilo. Spasojević je mrtav, Pejaković je oslobođen jer je tužilaštvo odustalo da ga goni za to delo, Bagzi je postao zaštićeni svedok... Sad je red da i ja iznova uzmem svoj život u svoje ruke i nastavim tamo gde sam stao.
S. Moldovan
