Izvor: Glas javnosti, 24.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bagzi lagao i za "Limes“
BEOGRAD - Sudsko veće u odbacivanju moje odbrane poziva se na istinitost iskaza svedoka saradnika LJubiše Buhe, Zorana Vukojevića, Miladina Suvajdžića, Dejana Milenkovića, navodeći na strani 313. „NJihovim iskazima sud je u potpunosti poklonio veru, jer su iskazi logični, iscrpni, ubedljivi i u najvećem delu, najbitnijem spornim činjenicama identičniÖ“
Između ostalog navodeći da je iskaz svedoka saradnika Dejana Milenkovića „detaljan?“.
Nasuprot ovakvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tvrdnji sudskog veća, činjenice su:
- Nakon hapšenja i izručenja Milenkovića, sudsko veće mu je uručilo kompletne spise iz istrage i tokom suđenja, uključujući tu i izjave ostalih svedoka saradnika, tokom procesa.
- Milenković je odlagao iznošenje svoje odbrane više meseci, pravdajući se raznoraznim izgovorima, a u stvari da bi ga njegovi „mentori“ - „zaštitnici“ pripremili.
- Posle toga i višednevnog druženja sa tužilaštvom, konkretno sa zamenikom specijalnog tužioca Radovanovićem, koji je nedugo zatim uhapšen, Milenkoviću je pružena mogućnost da dobije status svedoka saradnika, na zatvorenoj sednici, bez prisustva ostalih učesnika u ovom procesu, ali je taj pokušaj sudsko veće odbacilo.
- Nakon nekog vremena i ponovnog višednevnog druženja sa tužilaštvom, Milenkoviću je ponovo omogućen pokušaj na zatvorenoj sednici, i on ovoga puta dobija status svedoka saradnika.
Činjenica je i da je Milenković u svom iskazu od 27. novembra 2006. na strani 115. govorio da je pročitao sve spise.
Ne ulazeći u to što je Milenković govorio na tim sastancima sa tužilaštvom, i na zatvorenim sednicama sa većem, može se jasno primetiti da je tokom javnog svedočenja doslovce citirao neke delove iz spisa, a da je izlazeći iz okvira toga što se nalazi u spisima grešio govoreći nelogičnosti, neistine koje se mogu vrlo lako proveriti.
Navešću neke primere:
- Govoreći u više navrata tokom iskaza o navodnom događaju kod hale „Limes“, kada i kako je prepoznao kolonu sa premijerom, da je na razdaljini od 150-200 metara u retrovizoru prepoznao blindirani automobil, objasnio je kako ga je prepoznao po tome što „leži“ i po stakluÖ
Opšte je poznato, to može potvrditi svaki stručnjak, a ja govorim iz ličnog iskustva jer sam između ostalog organizovao i vršio obezbeđenje pojedinih čelnika DB-a, da se blindirana vozila tipa „audi“ i BMV ni po čemu ne razlikuju od vozila istog tipa koja nisu blindirana, te da se takva razlika može uočiti samo iz neposredne blizine, otvaranjem vrata ili opipavanjem stakla.
Na strani 24. iskaza od 23. novembra 2006. godine, Milenković - govoreći o maloj snajperskoj pušci koju je on navodno donosio i meni predao - tvrdi:
„I onda sam ja, znači ja i Miloš Simović, odneli u torbu: Zvezdan je uzeo, pogledao je snajper. Čak je repetirao, vadio metkiće one male, tačno se sećam. Repetirao je.“
Kada mu je prezentovana slika broj 14, strana 52. od 24.11.2006. godine na kojoj se nalazi samo jedna puška sa optičkim nišanom, tada se navodno sećao da sam okretao i štelovao onaj kružić.
Kada sam 28. novembra 2006. godine, na strani 60, zatražio da precizira to, taj kružić, sa slika 14. i 15. - on to i potvrđuje.
BAGZI, BUHA I ČEDA
U svom iskazu Milenković u više navrata navodi da je navodno 6. oktobra 2000. po naređenju LJubiše Buhe došao u Skupštinu i u prisustvu Čedomira Jovanovića koji je dao i njegovih telohranitelja koji su pomagali da se utovari, uzeli 50-60 kalašnjikova, 10-15 PKT-a, zolja, 10 snajpera (velikih), pištolja, sanduka sa municijomÖ i to oružje je prebačeno u Surčin, u Kotobanju LJubiše Buhe. Kasnije mu je LJubiša Buha rekao da im je Čedomir Jovanović rekao da izbrišu brojeve sa oružja da se ne ustanovi odakle potiče.
Buha je ovo prećutao, a Jovanović negira bilo kakvu umešanost u tako nešto.
Sudsko veće je odbilo predloge odbrane da se ovi svedoci suoče, mislim da je ovo i te kako bilo bitno da se utvrdi obzirom na tvrdnju Milenkovića da je navodno „kalašnjikov“ koji je pronađen zajedno sa predmetnom puškom „Hekler i Koh“, potiče iz tog kontingenta.
Naravno da se radi o gluposti i neistini koju je lako proveriti. Jer, i najmanji poznavalac oružja zna da je nišan „svetinja“ za oružje, pa bio on mehanički ili optički, i da se ne dira, ne „okreće“ i ne „šteluje“, sem kada se oružje upucava, ne pre - ne posle, jer bi se tako oružje izvelo iz pravca nišana i oružje bi postalo neefikasnno i neupotrebljivo. Osim toga, zašto bi mi Spasojević, navodno, donosio tu „malu pušku“ i negodovao što je mala, kada i Milenković i Vukojević svedoče da je Spasojević imao više „velikih“ snajpera, kako se Milenković izrazio na moja pitanja da pojasni -koje snajpere je uzeo 6. oktobra 2000. iz Skupštine.
Kad je Milenkoviću 28. novembra 2006. pokazana fotografija na kojoj se nalazi samo jedna automatska puška sa izbrušenim brojem, bez ikakvih drugih osobenosti po kojima bi se razlikovala od neke slične puške izbrušenog broja - on je navodno prepoznao „svoj rad. Što kasnije neće moći da objasni, strane 75. i 76. od 28. novembra 2006. godine, pozivajući se na neke druge slike.
U svojoj priči o navodnim detaljnim pripremama za atentat kod hale „Limes“, on govori da je lično sa mnom učestvovao u planiranju i dogovoru, da su u tome učestvovali svi, pa i Ulemek. Ali, na strani 26. od 28. novembra 2006. godine, na moja pitanja - da li smo i, ako jesmo, šta smo dogovorili u slučaju da auto sa premijerom ipak prođe pored njega - Milenković dva puta odgovara odrečno da nismo ništa dogovarali i nakon što mu se ja zahvalim na odgovoru, shvativši kolika je to glupost, on postaje čak i bezobrazan, govoreći: „Možda i jesmo, ali vi me podsetite“.
Pripremiti bilo kakvu akciju, a ne predvideti i takvu mogućnost s obzirom na to da su u pitanju izuzetno snažni i brzi automobili, posebno što se radi o autoputu što je svojevrsna glupost, je očigledno glupost nekoga ko nema elementarna znanja ni o oružju, ni o taktici, ni o akcijama postavljanja i izvlačenja iz zaseda. A sigurno je da ja i Ulemek ne spadamo u tu grupu ljudi.
