Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2020, 18:52
Backović apelovao na SB da reši probleme Mehanizma u Hagu
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović apelovao je danas na članove Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija da se aktivno uključe u rešavanje otvorenih pitanja u vezi sa radom Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, a koji bi trebalo da se okonča u aprilu 2021. godine.
On je na video sednici povodom razmatranja šestomesečnog Izveštaja o saradnji Srbije sa Mehanizmom istakao najvažnija pitanja na čijem rešavanju Srbija insistira više od jedne decenije i podsetio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je Srbija dala veliki doprinos u sankcionisanju krvavih sukoba nakon raspada Jugoslavije i izručila je Hagu najviše funkcionere i oficire svoje bivše države, što nije uradila ni jedna druga država.
Na prvom mestu Backović je istakao da Mehanizam, koji je nasledio Haški tribunal, ne poštuje odredbe svog ažuriranog Statuta iz septembra 2009. godine, prema kojima prvostepeno sudsko veće optuženima izriče kazne u skladu sa praksom izricanja zatvorskih kazni u sudovima bivše Jugoslavije.
Uprkos tome, pred Tribunalom i Mehanizmom izrečene su kazne doživotnog zatvora za pet državljana Srbije (među kojima su Ratko Mladić, pokojni Zdravko Tolimir...) , iako je u tom periodu u Srbiji za najteže zločine bila predviđena kazna do 40 godina zatvora.
Drugo pitanje, koje je Srbija pokrenula još 2009. godine, odnosi se na inicijativu da kazne izrečene pred Tribunalom i Mehanizmom državljani Srbije izdržavaju u Srbiji, ali kako je naglasio Backović, odgovor od Saveta Bezbednosti još nije stigao.
Sledeći problem je to što se od zemlje do zemlje razlikuju zatvorski režimi i postupanje prema osuđenicima koji izdržavaju kaznu zatvora izrečenu pred Tribunalom i Mehanizmom, koji nisu uspeli da nametnu opšte standarde.
On je ponovio, kao i na prethodnim sednicama SB, da je Srbija spremna da preuzme obavezu i odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni izrečenih njenim državljanima i da prihvati međunarodni nadzor u vezi sa tim.
Backović je ponovo negodovao i zbog izmene uslova za prevremeno puštanje na slobodu (uslovni otpust) nakon izdržane dve trećine kazne zatvora, ističući da Srbija posebno insistira na tome da za srpske državljane i dalje važe isti uslovi.
On je ukazao da većina molbi koje su državljani Srbije podneli Predsedniku Mehanizma za prevremeno puštanje na slobodu po prvi put prošle godine nije rešena, ukazujući da je reč o ljudima poodmakle starosne dobi i osetljivog zdravstvenog stanja, te da zakonito rešavanje ovih slučajeva, iz razloga humanosti, ne bi smelo da izostane.
Kada je u pitanju navodno "poricanje i glorifikacija ratnih zločina", imenovanjem lica koja su odslužila kazne i pojavljuju se u javnosti, a što je tužilaštvo Mehanizma pomenulo u svom Izveštaju, Backović ističe da se posao tužilaštva završava donošenjem presude.
"Nakon izdržane kazne, ova lica ne mogu biti i dalje sankcionisana, po bilo kom osnovu, niti im bilo ko može oduzeti neko lično i građansko pravo", naveo je pomoćnik ministra pravde.
Posebno se osvrnuo na zdravstvene probleme generala Ratka Mladića koji je i dalje u Pritvorskoj jedinici Mehanizma u Ševeningenu, a krajem marta je operisan mimo znanja svoje porodice koja je o tome naknadno obaveštena.
Takođe je naveo da se, suprotno odluci Žalbenog veća Mehanizma, od porodice Ratka Mladića i njegovog medicinskog tima, kriju službeni izveštaji o njegovom zdravlju, dok ponašanje administracije Pritvorske jedinice prolazi bez ikakve sankcije.
Backović je naveo da Srbija i dalje insistira na vraćanju dokumentacije koju je tokom godina dostavila tužilaštvu Mehanizma, a nije izvedena kao dokazni materijal u postupcima, jer svi predlozi naše zemlje nisu naišli na odziv zvaničnika Mehanizma.
Pomoćnik ministra je ukazao da je od 16. novembra 2019. godine do 16. maja 2020. godine Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo dve optužnice, dok su u istom periodu po optužnicama iz ranijeg perioda, donete su četiri osuđujuće prvostepene presude.
U drugostepenom postupku, jedno lice je oslobođeno od optužbe, a dva lica su pravnosnažno osuđena.
Backović je naveo i da je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podnelo srpskom Tužilaštvu za ratne zločine 16 zahteva za pomoć, od čega je udovoljeno na šest zahteva, po osam zahteva se postupa, a na dva zahteva nije udovoljeno zbog formalnih nedostataka.
Sa druge strane, srpsko Tužilaštvo podnelo je bosanskom 18 zahteva za pomoć, od čega je udovoljeno na četiri zahteva, dok na 14 zahteva još uvek nije odgovoreno.
Državno tužilaštvo Hrvatske podnelo je 10 zahteva za pomoć srpskom Tužilaštvu za ratne zločine, od čega je udovoljeno na četiri zahteva, dok se po šest zahteva i dalje postupa.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je podnelo sedam zahteva za pomoć hrvatskom tužilaštvu, od čega je udovoljeno na tri zahteva, dok na četiri zahteva još uvek nije odgovoreno.
Prema recima Backovića, Specijalnom tužilaštvu EULEKS-a u Prištini podneto je šest zahteva za pomoć i do sada nije odgovoreno ni na jedan.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
