Izvor: Kurir, 28.Feb.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BLIZNAKINJE U ISTOM GROBU
VRBAS - Plakao je ceo grad! Isidoru i Ivonu Soldo, šesnaestogodišnje bliznakinje koje su u petak tragično nastradale pod točkovima voza, juče je na gradskom groblju u Vrbasu na večni počinak ispratilo oko 600 rođaka, komšija, školskih drugova. Tužnoj koloni, koja je
VRBAS - Plakao je ceo grad!
Isidoru i Ivonu Soldo, šesnaestogodišnje bliznakinje koje su u petak tragično nastradale pod točkovima voza, juče je na gradskom groblju u Vrbasu na večni počinak >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ispratilo oko 600 rođaka, komšija, školskih drugova. Tužnoj koloni, koja je pratila dva kao sneg bela kovčega, priključili su se i oni koji Isidoru i Ivonu nisu poznavali.
- Te večeri kao da su nestale sve reči ovog sveta. Rasle ste bezbrižno i radovale ste se životu, bile ste pravi prijatelji. Do pre nekoliko dana, sve je bila bajka, a sada vas više nema. Ostajemo slomljenih srca. Jedan njihov deo zauvek odlazi s vama - drhtavim glasom poslednje reči drugaricama uputi je vršnjak u ime drugara i profesora iz Srednje veterinarske škole.
- Ivona, Isidora... Mi, vaši drugovi, ovog vikenda ušli smo u stvaran svet. Shvatili smo šta je život. Ovde je prekinuto i naše bezbrižno detinjstvo - poručio im je pred njihov polazak na poslednji put.
Niko od prisutnih nije mogao da zadrži suze kada su prvi grumenovi zemlje pali na dva kovčega položena u raku. Dve vršnjakinje su u bolnom zagrljaju tešile jedna drugu. Majka Tanja i otac Darko stajali su nemi od bola. Tišinu je prekidao tek poneki jecaj.
- Naše Bebe, sve su uvek radile zajedno. Ni smrt nije mogla da ih razdvoji - kroz suze i jecaje kaže rođaka.
Šta se tačno dogodilo kobne večeri i kako devojčice nisu čule voz koji je nailazio, još uvek se nagađa. Okupljeni kažu da to u ovom trenutku više i nije važno.
- Naših mezimica nema i niko nam ih ne može vratiti. Kako da živimo s tim? Ja još verujem da ću se probuditi iz ovog ružnog sna - kaže rođaka Soldovih, kao da sebe želi da uveri da će već sutra na ulici ponovo sresti Isidoru i Ivanu.
Isidora prva videla voz
Dvanaestogodišnja Martina Soldo, jedina koja je kobne večeri preživela nesreću, netremice je juče posmatrala dva bela sanduka u kojima su ispraćene njene sestre od strica. Koračala je tik iza njih, povremeno držeći za ruku majku tragično stradalih bliznakinja Tanju.
- Martina nam je ispričala da su šetale, pričale, i da možda zbog toga nisu čule voz. Prva ga je opazila Isidora i pokušala da ih upozori, ali prekasno. Martina se pukom srećom skotrljala pored pruge i tako preživela. Teško joj je, pita se da li je nešto mogla da učini. Jadno dete - kaže za Kurir jedan od rođaka porodice Soldo.
Dan žalosti
Vrbas, mali vojvođanski grad, juče je bio zavijen u crno. Gradsko veće odlučilo je da za njegove stanovnike dan ispraćaja Isidore i Ivane Soldo na poslednji put bude proglašen za dan žalosti.
