Izvor: Kurir, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BEKSTVO OD SLUŽBE
Pevač Ivan Gavrilović priča šta mu se događalo nakon odluke bezbednjaka iz pratnje Marije Milošević da ih zauvek fizički razdvoje
BEOGRAD - išemesečno zabavljanje Marije Milošević, predsednikove ćerke, i turbofolk zvezde Ivana Gavrilovića, prekinuto je iznenada i bez objašnjenja u leto 1998. godine, u apartmanskom naselju pored Atine, jer su njeni pratioci iz DB procenili da on nije politički podoban, tvrdi popularni pevač u svojoj ispovesti za Kurir.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Naime, nakon navodno neformalne sedeljke u apartmanu s Marijom, njenim drugaricama i "biznismenima" (njenim pratiocima iz DB), gde je Ivan, uz vino i tompus, dopustio sebi da kaže i svoj politički stav "da bi se u Srbiji moglo živeti opuštenije i bogatije", verovatno još u toku noći doneta je odluka da se on zauvek skloni iz njene blizine.
- Mene je ujutro probudio onaj bezbednjak Dragan iz Čačka i pozvao da pređem u susedni apartman na jutarnju kaficu. Odmah po ulasku tamo zaledio mi se pogled na mojoj spakovanoj torbi i ruksaku, a rečeno mi je da se hitno vraćam za Beograd. Bio sam u šoku! Plašio sam se i tu kafu da popijem, jer tih godina u srpskim visokim krugovima život je bio najjeftinija roba. Paranoja mi je šljakala trista na sat, pomislio sam da je u kafi otrov ili neka žešća droga. Kad sam to rekao Draganu, on je tu kafu odmah iskapio preda mnom. Tražio sam da vidim Mariju, na šta mi je on samo procedio kroz zube jednu reč: "Zaboravi". Naručio sam jedan viski, da se smirim. Malo je razmislio i izašao iz sobe - seća se pevač u ispovesti za Kurir.
Bili su to, prema Gavrilovićevom sećanju, najteži trenuci u njegovom životu. Bezbednjak Dragan se nije vratio duže od 20 minuta.
- Iako sam bio paralisan od straha, zgrabio sam u trenutku ruksak i u magnovenju istrčao na terasu apartmana, koji je bio u prizemlju, i potrčao prema obližnjem maslinjaku. Trčao sam bez osvrtanja nekih pola sata, sve dok se nisam dočepao autoputa. U džepu sam imao 1.000 maraka, a u ruksaku malo garderobe. Zaustavio sam prvi taksi i pogodio se sa vozačem da me za 650 maraka prebaci do Soluna. Iako sam ludački brzo razmišljao, nisam znao šta dalje, jer sam se plašio odlaska u naš konzulat, a u hotel nisam mogao, zbog pasoša, koji je ostao kod bezbednjaka u hotelu.
Po dolasku u Solun, Ivan je, kako se seća, prvo iz govornice pozvao roditelje, a onda i Mariju.
- Na broj Marijinog mobilnog javljao se neko od bezbednjaka pratilaca i jedino ga je interesovalo gde se nalazim, pa sam mu spustio slušalicu. Danju sam išao po crkvama, vernik sam, i neprestano sam se molio Bogu, a noću spavao po parkovima. Preostalih 350 maraka trošio sam na sendviče, kiselu vodu i telefoniranje roditeljima, priseća se tih teških dana popularni pevač.
Trećeg dana lutanja po Solunu, Gavrilović je odlučio da se "preda" u naš konzulat:
- U konzulatu su, naravno, već bili obavešteni o mom slučaju. Na moju sreću, sve je prošlo bez problema, jer sam dobio potvrdu umesto pasoša, kupili su mi i autobusku kartu do Beograda. Taman kad sam pomislio da je sve to sad ružna prošlost, četiri momka, očigledno policajci u civilu, stalno su me provocirali: "Ala ćemo nekog da karamo u Beogradu", i slično - priča nam Gavrilović.
Nakon povratka u Beograd, Ivan je, po savetu bližnjih, otišao na šest meseci u jedno malo mesto na severu Crne Gore. Nedavno, pre nedelju dana, Ivan je snimao neki novogodišnji program i tamo sreo onog Dragana, Čačanina iz DB. Pozdravili su se i izljubili, kako kaže, kao kad se stari i veliki prijatelji sretnu posle dugog vremena.[ antrfile ]
