Izvor: Politika, 28.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azotara odbacila svoje invalide
Za firmu koju je pančevačka Azotara osnovala da bi zbrinula svoje radnike oštećenog zdravlja novi vlasnici fabrike neće ni da čuju
Pančevo – Svetozaru Ciculju, predsedniku Samostalnog sindikata DOO „Azotin" koji posluje u okviru pančevačke Azotare, pozlilo je odmah posle održane konferencije za novinare. Teškom dijabetičaru, koji ima i anginu pektoris, po ko zna koji put slošilo se dok je objašnjavao šta je to njega i njegove kolege zadesilo od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada je 2003. formiran „Azotin", sa jedinim zadatkom – da pomogne brojnim invalidima ove fabrike.
– Od 73 radnika „Azotina", 49 su invalidi. Kada je „preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida" osnovano, potpisan je ugovor između Azotare i Vlade Srbije da popola doniraju firmu, ali da Azotara uloži u opremanje „Azotina" za proizvodnju destilovane vode, malih pakovanja veštačkog đubriva i toalet-papira. Ni do danas Azotara nije izvršila obaveze. Radnici sada ne samo da nemaju šta da rade, već od početka ove godine ne primaju ni platu, jer im je blokiran račun. I ono para što od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj stigne (oko milion dinara mesečno) odmah ode penzionerima koji pravosnažnim presudama naplaćuju otpremninu koju „Azotin" nije mogao da im isplati a Azotara nije htela – govore za „Politiku" predsednik Opštinskog veća samostalnih sindikata Milanko Bodiroga i direktor „Azotina” Miodrag Đorđević.
Nove gazde, dve litvanske firme i domaći „Univerzal", koje su pre dve godine kupile Azotaru, tvrde naši sagovornici, potpuno su zanemarili sudbinu „Azotina". Sadašnjeg direktora Azotare ni posle svih urgencija nisu uspeli ni da vide, kako bi mu se požalili.
Svetozar Ciculj, koji je sve vreme dok smo sa njim pred bolnicom razgovarali držao u jednoj ruci „penkalo" sa insulinom, a u drugoj flašicu sa nitroglicerinom, ukazuje da sledeći put, zbog neplaćenog doprinosa za zdravstveno osiguranje, neće moći da overi zdravstvenu knjižicu. Znači – neće dobiti lekove neophodne da bi se održaou životu.
U još goroj situaciji je njihov drug Veselin Vujović. Kažu, vrhunski sportista, nekada jedan od naših najboljih dizača tegova, skoljen nevoljama i nemaštinom zbog neisplaćivanja plata u „Azotinu", bio je primoran da kuću stavi pod hipoteku, kako bi prehranio porodicu. Sada ga banke jure, a on svakodnevno kuca na vrata direktora „Azotina" pitajući kada će dobiti ono što im je obećano kao ljudima koji su posle decenija rada na teškim radnim mestima u Azotari postali invalidi.
Da bi pokazali da i tako bez plate i opreme u pogonu privređuju, Azotarini invalidi su, tvrde, uz pomoć nekoliko lopatica, u otrovnoj prašini čak 500 tona đubriva pretvorili u mala pakovanja od 200 grama do pet kilograma. Sada ni to ne mogu, jer Azotara im ne daje repromaterijal. Invalidi dođu svakoga jutro uredno na posao, ali posla nema, a nema ni para. Čak ni onih koje im Ministarstvo redovno uplaćuje. Direktor Đorđević kaže da je od stotinak radnika, koliko ih je od 2003. prošlo kroz „Azotin", sedmoro umrlo. Za toliko bar on zna.
Nedavno su tužili svoju, pravnički rečeno (da, paradoksa), „majku firmu" Trgovinskom sudu u Pančevu, potražujući, zaključno sa 25. martom, 24 miliona dinara. Podneli su i krivičnu prijavu protiv direktora Azotare, zbog nehumanog postupanja i neizvršavanja obaveza iz ugovora o formiranju „Azotina". Osimuzimanja izjave od direktora Đorđevića u Upravi policije, ništa se drugo nije dogodilo.
M. Šašić
[objavljeno: 29/05/2008]
